Историчар и публициста Срђа Трифковић казао је да утицај владе, оружане силе, обавјештајних служби и кључних доносилаца политичких одлука и медијског апарата Велике Британије на балканска зивања од 1941. до 1945. године био је у цјелини поразан по Југославију и све њене народе а првенствено Србе.
-Тај утицај тицао се три кључне епизоде временски раздвојене али повезане у нераскидиву цјелину. Прво, подстицање војног пуча од 1941. који је краљевину Југославију осудио на рат, окупацију, комадање и грађански рат. Под два, активну војну, политичку пропагандну помоћ од ране 1943. године до краја рата Титовим партизанима и ускраћивање помоћи Равногорском покрету. Под три, активно саучесништво у масовоном злочину комуниста у Словенији у мају 1945. кроз илегална и злочиначка принудна изручења заробљеника из окупационе зоне британске војске у Корушкој Титовим снагама, казао је Трифковић.
Он је дао кратак резиме и нагласио да 1945. година за десетине милиона људи широм Европе није значио ослобођење већ најавио нову еру репресије јер је нацистички терор био готов а комунистички почео.
-Као почетак словеначке драме можемо означити 28. април 1945. када је британски амбасадор упозорио Лондон да је потребно донијети одлуку како да се поступа са антититовским снагама које се повлаче из Југославије. Следећег дана, његов шеф премијеру Черчилу предлаже да се они разоружају и смјесте у логоре а он се са тим сложио. Одговорено је да их све треба разоружати и смјестити у избјегличке логоре, а тада из Вашингтона стиже обавјештење да су и САД сагласне са тим. Британски генералштаб навео је да су врло реалне опасности од сукоба са снагама маршала Тита. Почетком маја 1945. истовремено су у Корушку и Трст стигле британске снаге и Титова југословенска армија. Оне су прешле у Корушку са намјером да је припоје Југославији што је довело до затеге са Британцима, казао је Трфиковић.
Упутства Лондона и Вашингтона су јасна – биће изручени они који су се борили у истом строју са Њемцима од чега су припадници четничких јединица били изузети, наводи историчар и додаје да је број убијених процијенио на 80-100.000.
-О свему томе се у британској јавности скоро није ни говорило све до 80-их година прошлог вијека када је Николај Толстој објавио књигу а о њој на програму ББЦ-а за Југославију није поменута ни једна једина ријеч а било је упутно зашто његова књига није покривена у тој емисији. Одговор је једноставан – исти онај брозофилски апарат који је доносио одлуке о помоћи партизанима и изручењу четника, наставио да доминира британском јавном сценом, казао је он.
Наиме, тврди он, по Толстоју непобитна је чињеница да је британска војска све људе испоручила Титовој Југославији која их је масовно ликвидирала без суда.
-Овдје се ради о завјери о изручењу цјелокупног особља предатог Британцима. Кад кажем завјера, постоје зјапеће празнине у британским архивама. Комплетна архива западном медитерана је нестала. Такође недостаје из ратног дневника кључна појединост о изручењу из средине маја, казао је Трифковић питајући се шта је био директан повод а шта дубљи узрок за масовно изручење Титу премда је свим кључним личностима било саврешно јасно да ће депортијци бити побијени.
Протитоистичко опредјељење британских установа и појединаца довело је до интернационализације отклона према четницима као великосрбима, наводи Трифковић додајући да извори из мемоара Британаца говоре да је блаћење Михајловића било плод доказа који су слали Британци.
-За Титове симпатизере, демонизација Михајловића није била довољна а преувеличавани су успјеси партизана. Двије личности су одиграле значајну улогу. Намеће се закључак да је у утицајном сегменту постојала спремност да се поџи онај покрет који није имао српски национални предзнак, па макар он био отворено комунистички. Ово је кључ за разумијевање трагичној маја 1945. године. Због тога су изручени и четници, иако су изричито били изузети из истог, а које је сходно наредбама требало смјестити у Италији у избјегличким логорима. Била је присутна и србофобија као нуспродукт британске русофобије која датира од Кримског рата. Подршка Титу представљала је ипак дебакл. У завршници тог рата та се политика показала као огољено злочиначка а велики дио цијене платила је баш та колона која је одавде кренула на пут без повратка, казао је он.
Додаје да морбидни Брозофиличари и даље имају простор, када се и даље сјећамо са тугом и љубављу.
