Предсједница Врховног суда Валентина Павличић упутила је допис премијеру Милојку Спајићу, потпредсједнику Владе Мому Копривици, министру правде Бојану Божовићу и министру финансија Новици Вуковићу поводом потребе за хитним привременим рјешењем у односу на питање зарада судија, саопштено је из Врховног суда Црне Горе.
Допис преносимо у цијелости:
–Користим прилику да вам се обратим са позиције предсједнице Врховног суда Црне Горе, након што сам, као што вам је добро познато, од стране Судског савјета једногласно изабрана на ову функцију, 2. децембра 2024. године, када сам започела са анализом затеченог стања у судском систему Црне Горе.
Као што Вам је добро познато, Црна Гора је обавезна да донесе закон, којим ће (коначно) бити адекватно регулисано питање зарада судија, на основу преузетих међународних регула и стандарда, као и националног закондавства и стратешких докумената1, које је битно измијењено управо како би се испуниле међународне обавезе и обезбиједио бржи интеграцијски пут Црне Горе у Европску унију. Циљ ових норми, а с тим у вези и позитивних обавеза је увијек исти – очување независности и самосталности судова и судија.
На том путу, важно је да се не изгуби из вида да независност судства није привилегија која је у искључивом, личном интересу судија, већ је у интересу владавине права и поштовања људских права грађана који траже заштиту својих права пред судовима. Доношење посебног закона налажу и специфичности судијске функције које захтијевају строго раздвајање од осталих грана власти, како у организационом, тако и у финансијском смислу, те признавање тежине али одговорности функције коју обављају судије у име Црне Горе. У коначном, улагање у судство значи улагање у будућност, стабилност државе и њен економски и свеукупни развој.
Професионалне судије имају право на зараду чији се износ утврђује тако да се судије заштите од притисака на њихово одлучивање и уопште понашање у оквиру њихових надлежности, што угрожава њихову независност и непристрасност. Међународне обавезе подразумијевају, прије свега, оне које произлазе из стратешког циља Црне Горе да постане чланица ЕУ, односно обавезу усклађивања националног законодавства са правом ЕУ и релевантим међународним прописима, о чему се на годишњем нивоу сачињавају извјештаји и процјењује испуњеност привремених али и завршних мјерила.
Подсјећам да је судство дало изузетан допринос добијању извјештаја о испуњености привремених мјерила и да активно и одговорно учествује на пољу приступања реализацији обавеза по завршним мјерилима. Од међународних докумената, посебно бих издвојила мишљења Венецијанске комисије у односу на Предлог Закона о измјенама и допунама Закона о Судском савјету и судијама; Европску повељу о закону за судије; Мишљења број 1 (2001) И бр.2 Консултативног вијећа европских судија (ЦЦЈЕ) поводом стандарда који се тичу независности судства и несмјењивости судија и о финансирању и управљању судовима са освртом на ефикасност правосуђа и члан 6 Европске конвенције о људским правима.
На сусједном-регионалном пољу, важно је указати и да су Република Хрватска, Република Србија, као и Босна и Херцеговина, раније усвојиле манир доношења посебних закона којима се регулишу зараде и друга примања судија, односно тужилаца.
Влада Црне Горе још увијек није усвојила Предлог Закона о измјенама и допунама Закона о зарадама запослених у јавном сектору, па овом писаном нотом указујем на неопходност његовог усвајања у што краћем року, нарочито у дијелу који се односи на увећање зарада носилаца правосудних функција. Додатно подсјећам да је након најаве правосуђа о обустави рада, на радним састанцима и постигнутим преговорима са тадашњим представницима правосуђа, Влада дала изричито и недвосмислено обећање да ће се обезбиједити право судије на адекватну зараду на претходно наведени начин, почев од 01.01.2025. године.
Након тога, формирана је Радна група са задатком израде посебног закона, којим ће се регулисати права судија везана за рад, укључујући финансијске аспекте вршења судијске функције, а што је у складу са Мишљењем Венецијанске комисије из претходне године и међународним стандардима.
Међутим, како судство није “изоловано острво” и прати развој друштвених токова, препознали смо да се још увијек нијесу створили сви потребни услови за доношење посебног закона о зарадама носилаца правосудних функција. Након што сам одржала састанак, као предсједница Врховног суда, са судијама највећег суда у Црној Гори, Основног суда у Подгорици, којем је присуствовао и министар правде, те након додатних консултација са стручњацима у области правосуђа, процијенила сам да постоји велика потреба за креирањем прелазног рјешења за рјешавање статуса судија и у циљу конструктивне сарадње користим прилику да предложим сљедеће.
Наиме, Влада Црне Горе је 18.11.2024. године, утврдила Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о зарадама запослених у јавном сектору, којим је предвиђено да се зараде носилаца правосудних функција увећају око 30 одсто. Према плану Министарства финансија, те јавно изнијетим ставовима представника извршне власти, Влада Црне Горе је требало најкасније до краја прошле године да усвоји Предлог овог Закона. У складу са тим, у Предлогу Закона о Буџету Црне Горе за 2025. годину обезбијеђена су финансијска средства за увећане зараде.
С тим у вези, а код чињенице да Радна група, иако интензивно ради, још увијек није окончала рад на изради посебног прописа – Закона о зарадама и другим примањима носилаца правосудних и уставно-судских функција, те да још није познато да ли ће се у наредном периоду створити сви потребни услови за имплементацију тог прописа, цјелисходно је и оправдано уложити напоре да се приступи утврђивању Предлога Закона о зарадама запослених у јавном сектору у дијелу који се односи на питања која регулишу зараде судија, до доношења посебног прописа о зарадама судија и другим примањима носилаца правосудних функција.
Сматрам да је већ усаглашено увећање зарада носилаца правосудних функција нужно у што краћем року, будући да је постојеће законско рјешење на снази од 2016. године, а коефицијенти за обрачун зараде су до сада два пута умањени у 2017. години, за око 15 одсто. Висина постојећих зарада није сразмјерна трошковима живота, не одговора сложености послова које обављају судије (“послови” у смислу утврђивања коефицијента зараде) и не обезбјеђује равнотежу између степена одговорности судијске функције и заштите достојанства свих судија у Црној Гори.
Додатно, важно је да се за судије, које обављају јединствену и суштинску уставну функцију, привременим рјешењем сачува посебност правила примјенљивих на судство када то захтијева посебан статус судија, а како би се сачувао и подржао основни принцип судске независности, који нам је, као држави у поступку приступања Европској унији, од посебног значаја.
На крају, подсјећам да очигледна криза у којој се нашло правосуђе, у смислу материјалних услова за рад, мотивисаности за улазак и останак у судијској професији, захтијева брзу и значајну интервенцију Државе. Осим тога, унапрјеђење прописа који уређују област правосуђа и даље јачање независности, налажу стратешки циљеви Црне Горе, који су усклађени са политикама ЕУ. Стога би, ћутање или олако приступање оцјени потреба правосуђа од стране извршне власти, послало грубу поруку да извршна власт не разумије улогу и значај судства, не поштује међународне обавезе, али ни своје стратешке обавезе, а од којих зависи интеграцијски пут Црне Горе, тиме подривајући владавину права.
Уважени, увјерена сам, а имајући у виду позитивну сарадњу на нивоу Врховног суда Црне Горе и Владе Црне Горе, нарочито од када сам изабрана на чело судске гране власти, да у оквиру сарадње можемо постићи заједнички циљ да обезбиједимо суштинско и реално, финансијски одрживо судство. С обзиром на то да овај конструктивни предлог долази од судске гране власти, која треба да дâ свој позитиван и ефикасан допринос завршној фази преговора о уласку Црне Горе у ЕУ, очекујем да у што краћем року приступите разматрању овог изузетно значајног питања.
извор: цдм
