Пише: Иван Милошевић
Понекад останеш без ријечи, али не зато што немаш ријечи, него нема коме да их кажеш: Таман тако се може коментарисати понашање посланика ДПС-а и осталих опозиционих представника у републичком парламенту. Доведу те у ситуацију да ћутиш од муке, јер њихова политичка херменеутика је таквог обима да са њима разговора нема. А са киме нема разговора, са тиме нема шта да се ради, осим да се окрене глава и крене се својим путем. Понекад, па ма колико имао разумијевања за остале који не мисле као ти, престанеш да покушаваш да разумијеш друге, јер ту се нема шта разумјети. Односно на дјелу је слијепа и бесмислена сила и то по сваку цијену! Уистину она нема цијену и ту силу не можеш наплатити нити потплатити, остаје ти само да одмахнеш главом и наставиш тамо гдје си кренуо!
ДПС исказује такав степен самонеразумијевања и неразумијевања других као других да то постаје неукусно и коментарисати. Њихов осјећај за правду, морал и елементарну политичку пристојност претворио се у своју супротност, па ДПС ових дана просипа тоне и тоне политичке непристојности и грађанске неправде, И чак их проглашава моралном обавезом и одбраном устава! Због њихове моралне обавезе и тобожње одбране устава престаје да функционише и сам тај устав, а морал се претвара у голо насиље и политички безобразлук! ДПС блокадом парламента показује каква је странка, да је њена природа тоталитарна и да у њој нема мјеста за другог. Уколико су за кога отворени онда су то само истомишљеници и њихова дјеца који су спремни и да заустава планету, само да би они сишли, а остали, уколико треба и нека пропадну и нестану, јер они ионако у ДПС-овском погледу на свијет и не постоје нити су нешто битни. И постојање и самобитност они извлаче и признају само уколико је резултат њиховог постојања и самобитности!
ДПС је у свом изворном облику револуционарна странка, али не на челу са обесправљеним радницима и њиховом правима. На њиховом челу налазе се самозадовољни добро ситуирани поданици врховног вође, обучени у армани одијела и са разноразним модерним и немодерним шеширићима. И они не бране ничија права, посебно не обесправљених, они бране само своје заузете политичке и остале позиције и желе да све стане, како би задржали што имају и како би у том самозаустављивом времену покушали немогуће – да се врате тамо гдје су били!
Има ставова да иза актуелне ДПС-овске обуставе рада републичког парламента стоје приземни мотиви, односно одбрана угрожене моћи и страх од правде! Можда има и тога, али примарни мотив те странке садржи се у њиховом непристајању да прихвате да је вријеме пролазна категорија и да има своје сегменте ( прошлост, садашњост и будућност). За ДПС постоји само прошлост и она гута и садашњост и будућност! Код ДПС-а вријеме је сведено на један сегмент времена и због тога је њихова онотолошка суштина ванвременска, односно припада категоријама насиља и заустављања времена у прошлости. Наравно, тако нешто је немогуће и вријеме се не може зауставити и иде даље! Тако је и ДПС поодавно прегазило вријеме и смјестило их је у преграде прошлости! И као и свака прошлост и ова ДПС-овска блиједи и губи снагу. Иако је битан сегмент времена, вријеме затворено у прошлости и није више вријеме, него насилни упад у ванвременску владавину с временом!
И можда ДПС у том самоизгубљеном односу са временом и треба препустити њима самима. Вријеме иде даље, меље прошлост, крцка садашњост и најављује мистичну будућност. На жалост, ДПС показује да њихова самоизолација у прошлости остаје у прошлости и да их гази вријеме! Ниједна досадашња свјетска или нека друга револуција до сада није обуздала вријеме и није имало силу да га заустави. То за сада не допире до ДПС-а, они наизглед тако моћни и самозадовољни, сами од себе се руше и нестају у временским фијокама које више нема ко ни да отвара ни затвара. ДПС постаје домаћа политичка архива и као свака архива пуна је прашине и архивираних и већ повучених политичких и других потеза!
ДПС је толико немоћан да нема ни свијести о томе. Ипак и даље гаје илузије да су неко и нешто. Освјешћивање од самоуспостављених илузија може да буде љековито и може да омогући успостављање везе са временом. На жалост у ДПС-у од тога нема ни говора. Стога, тапкају у мјесту и самоукопавају се у својој самоизолацији и нестају као политичка странка.
Никаква штета!