Пише: Иван Милошевић
Да. Српство тражи и треба му краљ! И је ли било када то тако очигледно као данас! У србијанској скупштини као на фронту, а у градовима сваклодневни протести, у Српској српски лидери на удару страних управљача у БИХ, а у Подгорици било шта српско да поменеш, обруши се сва медијска и остала камарила на Србе и прогласи фашистима и носиоцима подјела! На Балкану Срби као у неком мегаполитичком лонцу, разлажу се на саставне елементе и остали добро пазе да им не измакне који антисрпски потез и да не прође вријеме, а да га не употријебе. Нажалост и Срби раде против Срба!
У Србији два пола истог народа најављују грађански рат, једни друге не могу ни да замисле и бјеже једни од других као да су заражени! Погледаш Н1 и тамо су хероји студенти, блокирано је све шпто се могло блокирати, чак и средњошкиолци одлучили да предузму ствар у своје руке и да на школским пленумима ( гдје баш нађоше тај термим) бирају директоре и прифесоре и да се самооцјењују. Пређеш на „пинк“, а тамо против Србије устали спољни и унутрашњи непријатељи, пумпа се новац са стране само да се акуелна власт смијени и изведе обојена револуција. Србија ври и чак сама себи потпаљује ватру на којој горе разне србијанске вјештице и караконџуле! Нико да стане и пред једне и друге и каже да је доста и да се о свемуи кад-тад мора разговарати, па боље да то буде што прије, ако може већ сјутра. На жалост у Србији нема тог политичког и духовног ауторитета који би окупио власт и опозицију, студенте једне и друге, сељаке једне и друге, умјетнике једне и друге и спојио оно што су спојили вјекови, а раскидају неки тренутни вјетрови, па и они спољни, који гурају Србе на Србе и најављују коначан обрачун након којега неће више ништа бити исто!
Ко други него краљ могао би да стане на крају сукобима у Србији и натјера политичке противнике да се не играју са политиком и државом и да разлике у политичким визијама оставе за парламент, академије наука и округле столове, а да јединствена држава остане као што је била. Краљ је гаранција народног и државног јединства, ауторитет над ауторитетима и који као сваки прави домаћин у своју кућу прима сваког невољника и намјерника, даје му утјеху и упућује на прави пут. Чудо је та Србија! Има краља, има принчеве, преко њих има политичке и остале везе са свим европским и свјетким дворовима и аристократијом и у рукама јој се налази пречица ка уласку не у Европу, него у културан и аристоркратски свијет, али ништа од тога не користи! Намјерно или ненамјерно не знам! Уколико Србија не буде краљевина и не обнови у свом политичком и свеукупном животу монархистички принцип, може нестати са политичке мапе Балкана или може да буде сведена на усамљено и опустошено острво које ће свако заобилазити!
И у Српској све је спремно за краља или за неког од српских принчева. Да неко од њих прими жезло власти и косовског завјета и српску државу са друге стране Дрине формира као озбиљну државну творевину. Па, када буде таква, преговара са другим дијелом Босне, али да зна шта тамо тражи и са чиме излази пред остале и са којим програмом и визијом!
У најнезавиднијем статусу поводом обнове српске монархије је Црна Гора. Она је заглављена негдје у 1948. години и деценијама не успијева да се ослободи ланаца комунизма, Голог Отока, Броза и Ђиласа. У Црној Гори да се појави краљ Никола био би послат на нови Голи Оток да тамо туца камен и пише нове пјесме и пјева „Онамо, намо“, али сада без задњег стиха, односно против њега!
Било како било, Србима је данас потребан ауторитет, али не било какав, потребан му је образовани и просвећени краљ који спаја временске периоде и од њих ствара народну снагу и уједињује разједињене политичаре, интелектуалце, студенте, сељаке…
Изгледа једноставно, али је у исто вријеме немогуће. Срби ошамућени Брозом и новим идеологијама тетурају од немила до недрага и ван Српства траже спас и траже вођу и његове помоћнике негдје иза седам брда и седам гора. Надају се Трампу, Путину и као да не виде да је њихова судбина у њиховом рукама и да имају шансу да радикално прекину са комунизмом и постану оно што су некада били – монархија која свједочи Истину, Правду и Слободу.
Срби имају на хиљаде непријатеља, али биће непобједиви када буду имали на челу државе – Краља!
