-Синоћ сам присуствовао премијери играног филма “Ђенерал” аутора Милослава Самарџића, у Синеплексу Галерија у Београду,
Подржавам напоре историчара, истраживача и ентузијаста који, радећи у тешким условима, покушавају да осветле један од најмрачнијих периода наше историје, чије последице осећамо и данас, а које нам не дају да као друштво сазремо и извучемо поуке из својих грешака, саопштио је принц Филип Карађорђевић.
Он је додао да је генерал Драгољуб Михаиловић је великан наше историје који је целог свог живота, до самог краја, служио отаџбини носећи тешко бреме борбе за слободу у најтежим временима. Његово дело заслужује истину.
-Овај филм, у продукцији куће “Погледи” из Крагујевца и режији господина Самарџића, заснован на истинитим догађајима и историјским чињеницама, спада у ред отрежњујућих и препоручујем да погледате. Честитам аутору и целом тиму који стоји иза њега, закључио је он.
6 Responses
Преко пет стољећа је прошло од када су оци државе Светога Влаха ропство учинили .И не памти се када се робљем међу Словенима трговало . Ни међу Јужним , ни међу Источним , ни међу Западним . А сада дошао туђин на земље словенске и ропство поново међу Словене донео! Тамнице подигао . А тамнице су стране Словенима !Само гад туђински може да по поробљеним земљама словенским робљем тргује! Дали је сада потребно да позовемо мртве богове из прапостојбине наше словенске, да га сам Перун Бог громовник сажеже и спали громовима и муњама својим ?
Зар богови наши словенски када су на нас послали на три стране свијета , зар нам тада нијесу дали снаге да сами о својим племенима бригу водимо ? Него да странци Словенима дођу и дао земљама словенским гад расипљу . Није потребно да богови словенски будемо из вечнога сна , јер су нам они дали довољно снаге да га сами из земља словенских уклонимо да га из књига избришемо , из памћења ишчупамо !
Богови словенски нису криви за грехе наше .
Броз није сатански грех , он је надсатански грех , он је наш грех!
Да га је сатана донео могли бисмо да се обратимо Господуи да га молитвом умилостивимо да нам да једанаесту заповест Своју! Не сагрешигрехом Броза не чини брозовштину !
Али броза није донијела сатана него ми људи, ми народ, народ расути и неупућени. Ми смо га сами себи донијели. Ми немамо сада право да тражимо од Господа опроштај и да нас спасава од глупости наше и да нам нове заповести даје .
Још мање право имамо да ми сами људи смртни уписујемозаповести Божје!Јер кад бисмо себи узели право да уписујемо заповести Господње, тиме бисмо још више утонули у грех Броза !
Да је Господ прстом својим пламеним уписао у камене плоче Горе Синајске једанаесту заповест Своју , људи би имали и закон којег би могли да се држе .”Савест човјеку не дирај .Ни жени , ни детету , ни слабом. Никоме . Ни господару , ни слуги , ни робу , ни робињи .Никоме . Ни пријатељу , ни непријатељу, ни намернику , ни путнику , ни сусједу , ни странцу , ни познатом, ни непознатом , ни богаташу , ни сиромаху , ни царинику , ни фарисеју , , ни цару ни војнику. Никоме. Не дирај савест никоме. Ни живоме ни мртвоме, ни рођеном , ни нерођеном . Никоме . Не дирај савест никоме , да нико ни твоју савест не би дирао . Јер ако дираш савест другога , ни твоја савјест неће бити чиста .Ако друге будеш учинио неправедним , ни ти сам нећеш спавати сином праведника.
Али Господ то није рекао , нити је рекао , нити је преко пророка поручио .
Господ није рекао шта да се ради с Брозом.
Господ никада није Брозово име споменуо .
Зато је дужност наша и дужност дјеце наше и дјеце дјеце наше , унука наших да грех Броза убијемо у нама самима . Не да заповестима спречимо да са сагреши грехом Броза , него да тај грех учинимо непознатим. Као да Каин никада није убио Авеља , као да убиство не постоји и као да не може да се замисли да човек може да убије човека. Тако нека нестане Броз , да никада нико не буде знао да је тај рех постојао , да никад нико не би могао да замисли да тим грехом може да се сагреши .
Не заповешћу и страхом од казне, него брисањем из памћења и уклањањем из повијести , из љетописа словенских , из свих књига људскога рода , не само греха него и имена тога греха. Брисањем имена Броза да заштитимо човјечанство . Да заштитимо род људски од Броза .
Каква би се част учинила Брозу када би његово име било уписано у једанаесту заповест Божју! И каква срамота за људски род!Срамота да су људи такво грдило између себе имали .
Уто име Броза мора да буде избрисано , мора да нестане да нестане из нас самих као највећа срамота наша !
Броз не само да је прекршио свих десет божјих заповести , почев од прве када је себе прогласио божанством , до десете када је пожелео све што постоји и све што није његово. И не само да је прекршио све заповести свих пророка одМојсија до Толстоја , него је сам створио нови грех , грех неописан , грех неисказан , грех неописан ,грех незамислив ! Узима би од људи ДУШУ али не и тело .
Узимао би савест од људи ,да би им је касније загађену вратио назад. Некима би загадио једну а другима другу страну савести . Враћао би им је назад и онда оставио да загаде једна другу оно што он није сам успио да загади .Да их посматра како се уништавају. Како лагано под његовим сатанским вођством секу разарају на колац набијају савести један другоме . На тим запрљаним савестима Броз изграђује своје царство на овоме свету . Да би у подземљу пакла наставио да влада над душама Јужних Словена ,
И зато се од Броза није спасио нико .тај грех не само да је нови , него је постао и општи . Загађено је све . Прво су се загадили они које је Броз сам дотакао . Па онда они који су дотакли они које је Броз садм дотакао, па онда они који су дотакли оне које је Броз дотакао преко граница земаља јужнословенских.Преко простора , преко времена , са родитеља на дјеци . Чак и они који су избјегли испред Брозових хорди нијесу избјегли од Брозових гадова . Зато нико не може да каже”ја сам чист од Броза”. Макар и да су се родили и на другом крају свијета и за Броза никад нијесу чули . И на њих је Броз успио да испљује свој гад.
И још је најгоре када човек и не зна да он у себи ма гада Броза , да у себи носи Броза !
Или пак мислећи да је чист од Броза човека у себи може да занемари клицу Броза и да јој допусти да проклија и да га сруши у подземље начастивог , у подземље Броза .
Свако мора да зна да он у себи има Броза . Свако мора да у себи уништи свога Броза.
И када га уништи да и даље остане будан , на опрез , на стражи , да пази да се ни сенка сенке Броза не сакрива у неком дубоком кутку душе његове .
Ка болест која може увијек да се врати . Броз мора да се уништава и искорени у сваком човјеку , сваком створу Господњем , у сваком дрвету , у сваком камену , у свакој води , у сваком даху вјетра .
Све ово кажем јер сам ја пуме и водеочима својим видео ту неман црвену , својим очима сам је видео .
Видео сам је када је прождирала Јужне Словене и Источне Словене и Западне Словене и цело човечанство , цео род људски ! Својим очима сам видео неман црвену , неман петокраку.
Прождирала је и људе и жене и дјеци и стоку и жито и цркве и воду . Чак и гробља је прождирала . И голи камен је прождирала незасито!
Видео сам очима својим неман црвену, неман петокраку неман Брозовску . Видео сам је кад је изашла из шуме, из влаге и мрака пећина и шпиља , из мемле подземља . Била је црна као угаљ , а црвена је била од крви дјечје и крви сиротиње .
Четири крака је пуштала на четири.стране света , а петим је покушавала да небо дохвати . Али су краци били мали , земља велика а небо високо .
А шта није стигла да прождре , стигла је да загади . Сипала је гад , нељудски смрад , отрован и сатански . И гад са населио у људима , у душама њиховим се населио
Видео сан својим очима сам видео . Боље би било да сам очи ископао да не бих могао ту напаст да видим и да је у памћење носим . И да ме гад не дотакне ја сам се од гада склањао . Склањао сам се колико сам могао , али на једанпут ме је гад . Прљав сам и зато хоћу да се очистим .А да се очистим морам гад да у истим .
Да га уништим у себи и у вама и у њима који су били у њима који су садаи у њима који ће доћи.
Била су времена када сам се од гада склањао . Плашио сам га се, несигуран сам био . Бојао сам се да га дотакнем , да он мене не дотакне .
Али прошла су та времена . Гад ме је дотакао . Дотакао сам и ја њега. Погледао сам гада у очи и о гади сам почео да говорим језиком гада. Језиком Броза.
Јер се о Брозу и не може да говори другачије неголи језиком Броза .
Грех сам сазнао и о греху хоћу да говорим .
И не склањам са више од њега . Сад се он склања од мене . Не признајем му право на земљу , на људе , на душе људске . Више ме сумња не мучи , сада знам . Знам шта јесте , знам шта је потребно , знам шта хоћу . И шта је потребно и то ћу да урадим .
Ја Михаило раб Божји, син Владимира , син Михаила , син Антина , сина Симе , сина Симеоновога сина Ивана , син синова земаља словенских са ове и оне стране Катпатс , прогонит ћу га, следић ћу га, на миру га оставити нећу .
Неће ми побећи, ни он , ни име његово , ни успомена на њега. Ни семе своје неће сакрити у дубине неког подземља да би проклијало после векова заборава .
Нестатће . Он ће нестати, недела његова ће естати, ине његово ће нестати.
И нико никада ништа о њему неће знати.
Ништа
Никада
Нико.
Михаило Шашкијевић
Тешко нама
Записи
Издавач Прометеј Нови Сад