Недавно је из штампе изашла књига Миљана Станишића „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1942. године“. То је други дио обимног Станишићевог рукописа о теми Другог свјетског рата и идеолошког сукоба у Црној Гори који је оставио крваве посљедице по наше друштво. О књизи и како је угледала свјетлост дана за „Српску 24“ изјаву је дао аутор Миљан Станишић.

-„Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1942. године“ је друга књига од још три које се налазе у рукопису, а везане за братоубилачки и грађанскки рат у Црној Гори, то јест оне за 1943, 1944, и 1945. годину. УкКњизи „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1942. године“, описао сам прелазак КПЈ-у у „другу фазу револуције“, која је подразумијевала масовне ликвидицације оних за које су сматрали да нијесу за њихово комунистичку идеологију, при чему су и неки комунисти били њихове жртве, јер су били против претварања одлободилачке борбе у комунистичку револуцију, а тиме против братоубилаштва.

Поред осталог описао сам неке од масовних злочина које су починиле комунистичко-партизанске снаге, као што су: „пасје гробље“, убиство шесточлане породице Јововић, убиство браће Тадића и многобројне друге злочине, који су почињени по наредби комуниста, то јест ПК КПЈ-у и њених структура.

Као одговор на масовне злочине комуниста формиране су националне-четничке формацџије (као дио регуларне ЈВуО, које убрзо улазе у сукобе против комунистичко-партизанских снага, при чему често чине и освете, чиме се распламсавао трагичан братоубилачки рат. Савезничке земље су сугерисале договоре новоформираних национално-четничких формација са Италијанима, јер су биле сигурне да ће италијански окупатор до краја 1942. године капитулирати, па су настојале да се национано-четничке снаге наоружају италијанским наоружањем и да их касније преведу на страну савезника, а против нацистичког њемачког окупатора.

За свега неколико мјесеци комунистичко-партизанске снаге су биле протјеране из Црне Горе, гдје су остале само мање групе њених илегалаца. Ово су само неке теме које обрађује ова књига, са циљем да укаже како неконтролисане и жестоко идеолошке и друге подјеле, као што су оне које су наведеме у књизи, а које је првенствено проузроковала комунистичка идеологизација и братоимржња, могу да доведу до трагичних посљедица, од којих се наше друштво чак ни до данашњих дана није опоравило.

Захвалност свима који су допринијели изласку књиге: издавачу Институту за српску културу из Никшића (проф. др Будимиру Алелксићу, који је написао приказ ове књиге, и др Николи Маројевићу, који су и рецензенти књиге).

Захвалност и рецензентима који су прије скоро  шест година прочлитали цјелокупни рукопис и написали рецензије (које су објављене и у овој књизи) и то: акадмику Зорану Лакићу, књижевнику Ранку Јововићу и др Вукићу Илинчићу, који су се у међувремну преселили у Царство Небеско.

Захваљујем се мр Слободану Чуровићу, који ми је прије више од шест година помогао у корекцији тадашњех рукпописа, као и давао сугестије ју неким техничким детаљима у рукупису и слично.

Захвалност дугујем и професорици Славици Илинчић, која је лекторисала планирану књигу „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори од 1941. до јуна 1942. године“. Како сам тај рукопис скратио и објавио књигу „Братобубилачки и грађански трат 1941 године“, то сам користио лекторисани дио текста и за ову књигу (до јуна 1942. године), за што се госпођи Илинчић захваљујем и уједно јој се извињавам што је грешком уписана као лектор цјелокупне књиге „Братобилачки и грађански рат 1942. године“ ( што сам у већем дијелу тиража исправио, као и још неке мање погрешке које сам починио, а по изласку књиге поправио, то јест оне које сам уочио).

Захваљујем се господи Андрији Мандићу и проф. др Будимиру Алексићу за материјалну помоћ без које не бих могао кренути у почетак објављивања поменутог рукописа за књиге.

О самој књизи „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1942. године“, поред рецензената, своје мериторне оцјене даће релевантни стручњаци који се баве наведеном тематиком. Извињавам се што због здравствених проблема нијесам у могућности да учествујем на промоцијама, ради презентација наведене књиге, појашњава Станишић.