Књига проф. др Будимира Алексића „Четири расправе о Подгоричкој скупштини“ (Књижевна задруга Српског народног вијећа Црне Горе, Подгорица) промовисана је недавно у пуној сали ЈУ „Захумље“ у Никшићу.
О овом, како је истакнуто, изузетно важном издању, говорили су: проф. др Мирослав Додеровић са Филозофског факултета у Никшићу и др Жарко Лековић са Историјског института Црне Горе – један од рецензената књиге, а публици се обратио и аутор ове вриједне и занимљиве књиге. Вече је модерирао мр Илија Бајовић, уредник програма у ЈУ „Захумље“.
Структуру књиге чине четири научноистраживачка рада: „Подгоричка скупштина 1918. године и уједињење Црне Горе и Србије“, „Уједињење Црне Горе и Србије 1918. у српској мемоарској литератури“, „Српска књижевност о Подгоричкој скупштини и уједињењу Црне Горе и Србије 1918. године“ и „Подгоричка скупштина и њене одлуке у интерпретацијама црногорских идеолога“, пише ДАН.
-Став др Будимира Алексића да ће Подгоричком скупштином 1918. године бити остварен вјековни сан наших предака о уједињењу цјелокупног српског народа на овим просторима је у потпуности тачан. Јер, генерација продуктивних младих црногорских политичара с почетка 20. вијека је јако добро запазила чињеницу да један српски владар у лику краља Николе не може и нема довољно капацитета да управља и влада једном великом државом у којој ће живјети уједињен српски народ који је вјековима уназад био поробљен. Исто тако од значаја је констатовати да је аутор консултовао бројну литературу класично историјску, као и публицистику, рекао је на почетку обраћања мр Илија Бајовић, истакавши да др Алексић потенцира недвосмислено утврђену историјску чињеницу да је комитски покрет у Црној Гори током Првог свјетског рата био на позицијама српског интегрализма, тј. да се залагао за уједињење српског народа у једну српску националну државу под династијом Карађорђевића, о чему најбоље свједочи декларација усвојена на великом скупу комита одржаном у Добриловини 10. јула 1918. године.
–Др Алексић с правом истиче да 1918. година представља једну од најзначајнијих година у историји Црне Горе, казао је др Жарко Лековић, јер се у тој години десио догађај под именом Подгоричка скупштина и уједињење Црне Горе и Србије. Веома добар темељ и путоказ за истраживање и промишљање ове изузетно важне теме, Алексић је нашао у истраживачким и есејистичким радовима Димитрија Дима Вујовића, Јована Бојовића, Гавра Перазића, Драгољуба Живојиновића, Влада Стругара, Владимира Јовићевића, Чедомира Лучића, Богумила Храбака, Зорана Лакића, Миомира Дашића, Бранка Петрановића и других. Свакако треба истаћи да је ово књига у којој аутор инсистира на томе да није исправно из данашње перспективе говорити о догађајима из 1918. године, већ се морају узимати у обзир историјске прилике у којима се догађај дешавао. Књига не оставља читаоца у недоумици и нагађању, чега, иначе има у идеолошки усмјереној историографији, гдје се манипулише истином из незнања или са намјером да се порекне истина. Она заслужује пажњу и поштовање, те је искрено препоручујем свима онима који су у могућности да је прочитају, нагласио је др Лековић.
-Догађаји из 1918. године представљају тему коју у Црној Гори не можемо да избјегнемо ни на који начин, казао је проф. др Мирослав Додеровић. Феноменолошки аспект нас тјера да о 1918. години размишљамо на један шири и рационалнији начин, и ова књига је добар пут куда треба да идемо, истакао је Додеровић.
Аутор књиге проф. др Будимир Алексић је казао да је ова књига резултат његових настојања да се свестрано проуче сви аспекти тог великог историјског догађаја, једног од најзначајнијих у петовјековној историји Црне Горе. „У њој је сумирано све што је до сада написано о Подгоричкој скупштини: виђења и анализе историчара, свједочења мемоариста, књижевна обрада тог догађаја, као и ставови овдашњих псеудоисторичара који овој теми прилазе политички острашћено и у духу историјског ревизионизма“. Алексић је истакао да у то вријеме, након Првог свјетског рата, нико у Црној Гори није био против уједињења са Србијом, што је – нагласио је аутор – „логично“ с обзиром на чињеницу да је српска интегралистичка идеја у Црној Гори константна: то је основна идеја историјске Црне Горе коју су најексплицитније формулисали Петровићи Његоши. Одлуке Подгоричке скупштине 1918. представљале су реализацију те идеје. Подгоричка скупштина је била израз вјековних хтјења, напора и прегнућа црногорских, брдских и херцеговачких племена за уједињењем српског народа и стварањем јединствене српске државе“, закључио је аутор.
