Пише: Иван Милошевић
Претходних дана Срби из Црне Горе нешто рекоше о својим комшијама и крену лавина осуде. Јављају се НВО, дежурни критичари, политички и други активисти, жбири, поджбири и агенти, мољци, птице и коловодци и у свему се разликују, али у једном се слажу. Срби треба да ћуте и да се као монаси завјетују на вјечно ћутање, унутарсобно тиховање, медитирање и суочавање са собом. Криви су Срби што су живи, шта год помену као да изазивају земљотрес, гдје год да погледају коров буја, гдје год да крену боље да нијесу кретали, гдје год да се врате, боље да се нијесу враћали!
Од Срба се ништа не тражи, слободни су као птица на грани, могу да лете, али да нигдје не полете, могу да слете, али као да нијесу слетали, могу да једу, али да увијек буду гладни, могу да контају, али да ништа не сконтају, могу да се бусају у груди, али празне, могу да се праве да су живи и да нешто значе, али су толико неважни да од толике неважности Србе боли глава! Немају на кога да се ослоне, нема тог рамена за плакање, нема те утјехе која их ,може утјешити и нема тог еликсира који их може оживјети. И када на тренутак оживе, схвате да боље да нијесу давали знаке живота, боље да ћуте, боље да се покрију црним покровом испод којег ни зрак свјетлости не излази напоље! Боље да своје муке лијече сами у самоћи, да кажњавају себе завјетном ћутњом и да не траже љекаре. За Србе нема помоћи, и када ћуте и када говоре иста је ствар – боље да нијесу ћутали ни проговарали, боље да су заузели неки међунеутрални простор гдје ријечи више нијесу ни ријечи, него су као неке љубичице које само трају првих дана прољећа, а чим они прођу све се врати тамо негдје на почетак зиме или у рану јесен!
Када Срби ћуте онда су сви задовољни. Нико се не буни, нико ништа не тражи, нико ништа не помиње, а улицама тече мед и млијеко, на гранама расту неки чудни самообнављајући плодови, све се само храни и дише пуним плућима. Када Срби ћуте, као да се и природа смири, нема земљотреса, оркана и високих или екстремно ниских температура, нити се вода замрзава на нули, нити кључа на 100 степени! Када Срби ћуте, онда су и мишеви задовољни, друже се са мачкама, праве цјелодневне журке и на окуп зову псе, кенгуре и папагаје! Када Срби ћуте, онда нема проблема у породицама, свако има свој кревет, собу, ноћну и дневну литературу, нити се супруге свађају са мужевима, а и пужеви се некако брже крећу и долазе на мејста гдје ни сањали нијесу да ће доћи!
Српска ћутња није обична и свакодневна ћутња. Боље се чује од осталих ћутњи, заправо тјера све остале да грају и више него што треба, тјера остале да буду бољи него што су, уз српску ћутњу чак и сањају љепше снове. Српска ћутња друге окрепљује, чини их снажнијима него што су, тјера их да буду више своји него што су раније били, уз српску ћутњу сви остали некако невидљиво, али тако видљиво, наопредују у сваком погледу и у сваком тренутку. Српска ћутња за остале као да је неки емотивни и идеолошки мелем који лијечи све ране, исправља све ожиљке и исправља сваку неправду. Када Срби ћуте онда све ваге савршено раде свој посао, измјере сваки грам и килограм, све стави на своје мјесто и када Срби ћуте онда и Сунце некако јаче грије и освјетљава тај непристојни предјутарњи мрак и први глас петла осмишљава неком дубљом поруком, као да долази са онога свијета и директно од оностраног, невидљивог и осмишљеног!
Када Срби ћуте, онда сви могу слободно да говоре и кажу шта им је на памети, у срцу и у првој, другој поткомори. Када Срби ћуте остале су све ствари много јасније, јасније су и сами себи и сви одговори на њихове невоље долазе сами, просто се свако јутро построје испод прозора и чекају да се сруче и обрадују поспанога, дремљивога и опуштеног! Када Срби ћуте све се некако јасније чује, сваки слог има своју поруку, ријечи као да се нижу саме од себе, а смисао се сам сваког јутра окупља на улицама и свакога пролазника награђује посебном одом радости и животном химном!
Када Срби ђуте, нико нема проблема и све свјетске енигме се рјешавју док си рекао кекс! Када Срби ћуте у Црној Гори онда се успоставља не само неусклађени склад природе, него се све политичке и остале теме рјешавају као да никада нијесу постојале!
КАДА СРБИ ЋУТЕ!
