Пише: Иван Милошевић
Група грађана на челу са добро познатим ликовима – поштовалаца бившег режима искористио је прилику да на Горици опет пошаље поруку о четницима. И смјести их у контекст усташа и њихове наводне заједничке бјежаније. Колико је та теза о заједничком бјежању апсурдна и колико је саткана од комунистичке и превазиђене историјске слике о Другом свјетском рату немам намјеру да доказујем. Нека њени аутори само прочитају једну књигу мимо одабраних дјела Броза и Моше, па ће схватити, уколико желе и могу да схвате, да четници и усташе никада не могу бити исто и да ништа заједничко нијесу имали. Напротив, били су на различитим идеолошким половима који су један од другога били удаљени свјетлосним годинама. Али би зато данашњи сљедбеници комуниста и њихове идеологије могли барем да нешто прочитају о споразумима комуниста са усташама, посебно оним предратним, а могли би и да нешто чују о њиховим заједничким акцијама и борбама против четника, Уз то зашто се не запитају зашто су комунисти током Другог свјетског рата безбједно живјели у сред Бихаћа и нико их у том граду и региону није дирао, а у то вријеме тај крај је био под управом НДХ-а?
Па и да нешто прочитају из тих књига сигуран сам да не би промијенили ставове, него би и даље заговарали тезу о заједничком бјежању. Када неко од малена слуша и чита искључиво комунистичку литературу, у озбиљним годинама тешко се тога ослободити. Комунизам, срп и чекић, када уђу у нечију душу освајају је у потпуности и у њој више нема ни трунке сумње у сопствене ставове. No pasaran, како они воле да кажу и вјероватно су већи залудњаци од њих они који желе да им укажу да у Другом свјетском рату није баш све тако било како пишу Тито и Моша!
И на једном прокомунистичком порталу читам и текст о бомбардовању Подгорице. И његов аутор ни у далекој основаној сумњи ни да помене да постоје подаци да је Подгорицу бомбардовала савезничка авијација по предлогу Тита и његових команданата. О томе постоје депеше из британскиј архива и могу се наћи на интернету, уколико неко нема стрпљења да се том темом бави озбиљније, па да тркне до Лондона и прелиста документе тамошње обавјештајне службе. О томе ни слова, али зато не фали епопеје о славним данима комунизма и Титограда!
Да се вратим јучерашњем скупу на Горици. И одмах да кажем да не знам коме је пало на памет из тужилаштва или полиције да неке организаторе марша на Горицу збох транспарента о заједничком бјежању четника и усташа зове на саслушање. То ни под разно није рјешење за наше старе и нове идеолошке подјеле, па колико ни оне који позитивно размишљају о четницима и Павлу Ђуришићу или Ђорђију Лашићу, не треба приводити и кажњавати, толико ни ове сљедбенике Тита, Моше и Ђида, не треба на тај начин упозоравати да нешто са њиховом ставовима није у реду. И једни и други таквим поступцима само се још више укопавају у своје идеолошке ровове и пуне своје ставове личним емоцијама са којима више нема разговора, односно долази се до атмосфере чувеног No pasaran!
Пошто у полицији и тужилаштву и даље има присталица бившег режима није далеко од памети да се ова привођења и саслушања и једних и других обављају по наредби идеолошке службе бившег система. А његов основни постулат је био да се обичан свијет држи у сталном идеолошком конфликту. И док се тај свијет држи стално под неким надзором, наопаки систем владања тим свијетом у јавности се приказује као нужни коректив и гарант мира и грађанских слобода!
Умјесто привођења и и једних и других грађана у Црној Гори би требало неко од политичког, духовног и осталог ауторитета да коначно стави тачку на теме о партизанима и четницима и дијалог о томе са улица и стадиона пребаци у историјске институте, па нека историчари засучу рукаве и нека у догледној будућности саопште своја научна открића о Другом свјетском рату и о заједничким и незаједничким бјежањима из тога времена. Неколико пута сам писао о томе да би се могао у парламенту постићи договор и о проглашењу мораторијума о питањима четника и партизана, како би се црногорско друштво вратило у нормалу и како грађани не би на улици доказивали своја идеолошка поријекла и ставове, него би то радили озбиљни научници у озбиљним историјским и осталим научним установама!
И док се то не деси, овакви и слични догађаји попут јучерашњег на Горици, понављаће се у бескрај! Да то никуда не води није тешко закључити, али они који то знају на том знању политички опстају, док они који о томе не размишљају, несвјесно хране и одржавају у јавности оне који их сукобљавају и не дају им мира и не дозвољавају да живе као сав остали нормалан свијет, без подјела и заједничких и незаједничких бјежанија!
ПС. И ови Титови новопартизани са Горице и осталих мјеста требало би да схвате да поред њих и са њима у Црној Гори живе и потомци четника. И сам припадам тој групи и све оно што знам о свом претку каже да је био краљев официр који није погазио дату заклетву и да се током рата борио за оно у шта је вјеровао и за шта је на крају дао главу. Никоме није нанио неко зло, узео што није његово, а био је четник, односно краљев капетан. И без суда и на правди Бога партизани су га убили у Словенији и ни данас му гроба не знам. А знам да није бјежао са усташама! То би ваљда требало да имају на уму ови са Горице!
фото: портал аналитика
