Глумац Никола Ракочевић каже да је још као дете слушао приче о четницима и партизанима јер се о томе стално разговарало у његовој кући. Ракочевић је изнео дубоку личну и уметничку анализу изазова коју улога Драже носи. За њега, Дража није био само историјска фигура, већ човек који носи терет читавог народа.
– За ову улогу сам се припремао тако што ми је Самарџић слао аудио и видео снимке Драже Михаиловића. Мада и ови снимци на којима је Дража и који постоје су у неким ситуацијама које нису у вези са радњом филма, већ су из 1946. године, па онда ту мора да се ради нека реконструкција. Какав је то човек морао да буде па је дошао до те ситуације – рекао је Никола.
Он је објаснио да филм нема намере да подгрева ратне мржње, да је он пацифиста и да је рату место на филму.
– Иначе рат је на филму занимљив и изгледа јако лепо али у животу је то доста другачије. Филм јесте место где насиље и рат треба да постоје јер ми када завршимо сцену са бомбама, гранатама, клањем ножевима, ми сви устанемо и поздравимо се и кажемо како смо ово добро урадили. А у стварности се то не дешава – рекао је глумац.
Са друге стране наводи да је и пре снимања филма о Дражи знао много, а разлог томе је што се у његовој породици, у кућној варијатни, увек разговарало о четницима и партизанима.
Кадар из филма ”Ђенерал”
– Па знао сам доста, знате код нас се јако пуно прича о томе. И о партизанима и о четницима, још када сам ја још био дете. То је нешто о чему се причало у кући – рекао је он.
О изазовима да изведе улогу једне важне историјске личности Никола је рекао да је било најтеже да одржи континуитет психологије Драже како би публика имала што реалнији приказ његовог карактера.
– Најзахтевније је било спровести тај неки континуитет његових одлука и размишљања кроз те догађаје и да се разуме која је ту дистанца између историјских момената и зашто се баш у тој сцени нервира. А сви ти догађају имају неки временски проток између – рекао је Никола.
Кадар из филма ”Ђенерал”
Глумац се осврнуо и на шири значај филма наводећи да је та тема о четницима и Дражи код нас проблем на “генетском нивоу”.
– На неком генетском плану ова тема је у нашем народу деценијама угушена и пригушена. Људи су морали да се одричу породица својих јавно преко новина зато што су им преци били у четницима. А опет ја у својој породици имам људе који су били у четницима. Мој прађед је био четник и не могу да верујем да је он био неки зликовац – рекао је он.
Закључио је да људи, након толике супресије, бављењем том темом пролазе кроз неку врсту колективне терапије.
– Па и сада, без обзира што ми више нисмо у том процепу између партиназана и четника. Не постоје ни партизани ни четници. Али у генетском коду је остала записана та супресија да се говори о тој теми. Не смеш да кажеш да је неко твој био у четницима. Бављење овом темом је здраво – рекао је Ракочевић.
Београдска премијера 21. јануара отвара пут филму ка биоскопима широм Србије, али и ка Бањалуци (19. фебруара), Милвокију, Чикагу, Лондону и Мелбурну.
Извор: Информер
