Криза почиње тако што је Биљана Плавшић, бивша чланица Предсједништва Републике Босне и Херцеговине и потпредсједница Републике Српске, постала предсједница Републике Српске, након што се, због међународног притиска и оптужби за ратне злочине и геноцид, повукао и у бјегство отишао Др Радован Караџић. Убрзо је дошла у сукоб са Момчилом Крајишником и Караџићем, који су и након повлачења са свих државних и партијских дужности остали веома утицајни. Сукоб је првенствено био на линији формалне и неформалне моћи, али и преласка из ратних у мирнодопске услове. На видјело су изашли и антагонизми између источног и западног дијела Републике Српске и питање сједишта ентитета, који је са ратног мјеста на Палама, мимо Устава, премјештен у Бањалуку.

Тадашњи предсједник Србије Слободан Милошевић позвао је и Плавшић и Крајишника у Београд 25. септембра у покушају да ријеши кризу која је ријешена на ванредним изборима.

Драга браћо и сестре,

пишем вам као било који стари члан Српске демократске странке са помешаним осећањима. Наша историјска мисија стварања и учвршћења српске државе западно од Дрине дошла је у посебну фазу, у којој може бити заустављена, или може сасвим пропасти. Њено заустављање и евентуалну пропаст планирали су најспособнији и најбројнији планери на свету. Толико да се можемо сетити земље и владе која није била против нас током ових последњих седам, а посебно последњих пет година. Никада у историји политичких странака нису једна тако мала популација и њена водећа странка имале толико моћних противника.

Нису у питању само планери, него и извршиоци тих планова, од којих врви наша земља. Водећа шпијунска, дипломатска, новинарска, војна, као и лица за специјални рат, за психолошки притисак, једном речју, водећа деструктивна памет и струка целог света вршила по нашој земљи и покушава да Српску демократску странку и српски народ, и да поништи оно што је остварено, како бисмо прошли као и све претходне буне, а посебно устанак из 1875-76.године.

Највеће силе света заузимају став да се оно што ми радимо, и оно што смо урадили, коси са њиховим националним интересима. Па и поред тога, натерали смо их да део наших планова и циљева прихвате, иако сада покушавају да нам и то што су прихватили узму. Чиме смо их натерали? Натерали смо их, пре свега, јединством и одлучношћу пред којом су застали, збуњени, и којом смо их зауставили у походу на Србију, а можда и на Русију. У походу на Србију су закаснили четири године, и никад нећемо поуздано знати, али можемо наслутити, да је наша борба спасила и саму Србију за сва времена. Тито се хвалио да је устанак у Југославији задржао Хитлера да закасни два пресудна месеца у походу на Русију. Наше четири године задржавања похода на Србију сигурно вреди више.

Натерали смо их политиком коју је промишљао колективитет, најумније главе које смо имали у Републици Српској и у Србији. Зауставила их је политика која је могла да предвиђа опасности и да изврши успешну превенцију. Ту политику је дуго пратила успешна војна акција и одлучност бораца. Српска демократска странка , и државни органи у којима је она доминирала, мада је одувек делила власт са другима, који нису били из њених редова, у том периоду нису направили ниједну значајну грешку.

У том периоду овом земљом се управљало демократски, благо, милосрдно, помиритељски, и најчешће уз самопожртвовање чланова и функционера Српске демократске странке.

Већ од почетка рата Странка је имала опасну опозицију, сметњу и опструкцију у једном делу нелојалних и неспособних официра, којима је њихова комунистичка идеологија била дража од Српства. Од августа 1994.године то више нису биле тихе опструкције, него стална гложења, која су ужасно слабила и Странку и државни организам, а преговарачку позицију наше странке чинила знатно слабијом.

У току рата Странка је била замрзнула своју активност, на тражење тадашње Владе, што у основи и није тако лоше, јер данас нико не може да оптужи Српску демократску странку за страхоте које су се дешавале на почетку рата, када је главни командант свих збивања био генерал Хаос. Ипак, за то време формирано је више од туцета других странака, које су одмах кидисале на Српску демократску странку.

Наставиће се…

ИЗВОР: соколац