Декларацију је, у име Равногорског покрета, предао Милета Павићевић Чича, најстарији четнички војвода и дугогодишњи предводник покрета у Црној Гори, који је више деценија истрајно указивао на нужност разликовања историјске расправе од правне квалификације, често плаћајући ту борбу личном и породичном цијеном кроз притиске, прогоне и јавну дискредитацију.
У документу се наглашава да је Павле Ђуришић деценијама јавно означаван и квалификован без икаквог судског поступка, што се оцијењује као континуитет идеолошке праксе насљеђене из комунистичког периода, у којем је пропаганда замијенила право, а политичка етикета судску пресуду. Декларација се изричито позива на претпоставку невиности, забрану ретроактивног утврђивања кривице и на начело правне сигурности у историјско-правном памћењу.
Посебан дио документа односи се на притиске, медијску сатанизацију и институционалне репресије усмјерене против припадника Равногорског покрета и свештенства Српске православне цркве, укључујући и митрополита будимљанско-никшићког Методија, које су, како се наводи, спровођене без икаквог правног основа и без постојања правоснажних одлука.

Документ се ослања на више релевантних европских и правних чињеница, међу којима су:
– рехабилитација генерала Драгољуба Драже Михаиловића одлуком Вишег суда у Београду из 2015. године,
– као и европска правна пракса која одбацује концепт колективне и идеолошке кривице.
Завршни захтјев документа упућен је државним институцијама, медијима и образовним установама да се уздрже од правно неутемељених квалификација и да поштују основно начело правне државе: „Без пресуде — нема кривице.“
Милета Павићевић Чича: Без судске пресуде нема кривице, држава мора да се суочи са чињеницама
„Ово није ни политички перформанс, ни историјска провокација, већ правни акт и морални дуг. Више од пола вијека слушамо исте оптужбе, исте етикете и исте лажи, а да нико никада није показао ниједну пресуду. Зато смо данас дошли у Скупштину Црне Горе — да државу суочимо са чињеницама. Павле Ђуришић није осуђен, нити је икада имао статус кривца, и то је правна истина коју нико не може поништити пропагандом.“
„Лично сам прошао кроз притиске, саслушања, јавна понижења и прогоне само зато што нисам пристао да ћутим. Та борба траје деценијама и није била без цијене. Данас, нажалост, видимо да је нова власт према тој жртви углавном равнодушна. Али ми не тражимо привилегије — тражимо право. А право је једноставно: без судске пресуде нема кривице, и без истине нема помирења.“
Упркос промјени власти у Црној Гори вишедеценијска жртва и борба Милете Павићевића и његових сабораца нису добиле институционалну сатисфакцију, те да је однос актуелног режима према овом питању у најбољем случају беневолентан, без јасне спремности да се раскине са наслијеђеним идеолошким матрицама.
извор: ин4с