Пише Тихомир Бурзановић

Катарза без јасног плана постаје само емотивни тренутак. А народ који је прошао кроз три деценије ломова не смије себи дозволити нову „емоцију без политике“.

Зато се намеће једно питање: шта конкретно треба да се промијени да би српска катарза била стварна, а не симболичка?

У Србији: државност као одговорност, а не као мит

Србија мора да престане да живи између два пола:митологизоване прошлости и прагматичне, али кратковиде политике. За катарзу је потребно:политичко јединство око дугорочних циљева,смањење зависности од дневне политике,стабилна администрација која над‌живљава владе, образовна реформа која ствара критички, не послушни ум,демографска стратегија која надилази популистичке мјере.

Србија мора научити да држава није емоција него пројекат.

У Црној Гори: престанак демонизације Срба као политичке валуте

За катарзу Срба у Црној Гори потребно је ослобађање од дводеценијске стигме. Да би се то десило, Срби у Црној Гори треба да:престану да прихватају улоге које им други кроје,граде сопствене институције, културне центре и образовне програме,престану да зависе од политичких тутора из Србије,обликују стабилну политичку културу која није племенска ни ресентиман.

Катарза ће наступити када Србин у Црној Гори више неће бити политички инструмент, већ политички субјект.