Пише: Тихомир Бурзановић
Бока Которска има посебно мјесто у развоју српског културног и духовног простора. Ријеч је о подручју гдје се вековима преплитала медитеранска, словенска, православна, католичка, поморска и трговачка традиција. Управо у том споју развио се слојевит идентитет који је чинио Боку јединственом у односу на остатак јадранског приморја. Српски идентитетски слој у Боки препознатљив је кроз неколико кључних елемената.
Најприје, ту је улога Српске православне цркве. Манастири Савина, Подластва, Пречиста Крајинска, као и историјска веза Которске области са цетињском митрополијом, успоставили су континуитет православног вјерског и културног живота, који је опстао и у доба млетачке и аустроугарске власти. Обредна култура, календар, иконопис, црквено пјевање и породично предање сачували су идентитетске обрасце и у раздобљима политичких промјена.
Друго, поморска традиција Боке створила је слој српског урбаног и образованог становништва са јадранским искуством. Бокељска морнарица и трговачке породице развиле су властиту друштвену елиту, чији су чланови били активни у књижевности, дипломатији, поморству и политичком животу на ширем простору. Та традиција створила је самосвијест културне посебности: припадање Јадрану, али и континуитету српске историјске и духовне линије.
Треће, Бока је била простор сусрета и симбиозе, а не затвореног етничког монолита. Кроз векове су се сусретале српска православна и католичка културна матрица, утицаји Венеције, Дубровника, Цариграда и Цетиња. Управо у тој интеракцији настали су специфични облици архитектуре, урбаног језика, обичаја и умјетничког израза. Српска Бока, у том смислу, није пуки етнички означитељ, већ културно-историјска чињеница у којој је православни српски елемент био један од носивих стубова, али не једини.
Савремени изазови везани су за демографску динамику, процес глобализације и редефинисање идентитета. Градови Боке данас се суочавају са интензивним приливом становништва из других средина, промјеном структуре привреде и туристичком комерцијализацијом. У таквим околностима, питање очувања идентитета постаје прије свега питање институционалне бриге: музеја, културних друштава, братстава, парохија, образовања и локалног јавног живота.
Због тога је од кључног значаја да се Бока посматра као историјско наслеђе, а не као предмет савремених политичких подјела. Очување културног континуитета не може бити засновано на искључивању, већ на прецизном препознавању оног што Боку чини препознатљивом: духовни континуитет, поморску традицију и културни слој формиран у споју Јадрана и континенталног залеђа.
Бока није само географски простор. Она је меморија српског присуства на мору, културни образац и дио историјског идентитета који је настајао полако, суверено и у додиру са свијетом. Управо у тој чињеници налази се њен значај и њена трајна вриједност.
One Response
Бока није само географски простор. Она је меморија српског присуства на мору, културни образац и дио историјског идентитета који је настајао полако, суверено и у додиру са свијетом. Управо у тој чињеници налази се њен значај и њена трајна вриједност.
Odavno je Boka kao neka zuasebna regija poznata ,a od kada je kao takva poznata poznata je zbog svog pomorstva i pomorske privrede.Od kada se kao takava u zapisima nalazi bilo kojih knjiga i u antikvarnica i muzeja nikada nije bila bez ijednog broda kao sada,bas nijednog koji se nalazi u sastvau drzave Crne Gore kao takve.Ako ima koja privatan baracera ili trabakula bolje reci jahta to je nesto sto se ne moze naszvati ni privreda ni pomorstvo.
Dakle prepoznatljivi znak ne postoji, a brodovi uplovljavaju i to svaki dan ,bolje reci preoravaju dno zaliva gdje po svemu se cini ni riba vise nema ,jer uslovi novih brodova nijesu prilagodjeni morskom dnu u zalivu a kako vidimo menadzeri u Pomorskoj privredi bi i to htjeli ali nije moguce,a da se kojim slucajem ogranici broj ulaska u zaliv nastao bi politicki zemljotres .Dakle nema ni rijeci o zastiti okolisa i morskog dna flore i faune i svega drugoga.Od kada je obucar ili bolje reci suster bio Ministar zdravlja i socijalnog stranja bio iz Skaljara a direktor Jugooceanije covjek koji po svemu sudeci nije znao gdje je sjever a gdje jugug bolje se nije moglo ni ocekivati.Sto se tice migracija i dolaska ljudi da nadju zaposlenje i novo prebivaliste i samim tim promjenu nacina zivljenja u kultui i obiucaja tu po meni nema nekih velikih razmimolilazenja,jer onaj iz Pljevalja voli jagnjetinu a onja s Mula mora jesti pize jer ribe nema odakle.
Ko ce se na koga naviknuti i hoce li ostavimo vremnu pred nam,vazno je da ljudi koji su nasli novo prebivaliste govore isti jezik,a koliko mi se cini govore svi uglavnom srpski.Sto se tice navike eto i mi iz Grblja zivimo vjekovima uz Kotor i sa Kotorom pa ni do danas nema neke velike ljubavi,mozda sada kada su se pojavili neki novi stanovnici drugacije na nas budu gledali,iskredno potpuno mi je svejedno,sto bi nasi rekli eto im ga tamo.