Пише: Огњен Војводић

Локални јавни емитер, Радио-телевизија Никшић, најстарији и највећи локални емитер у Црној Гори, текућег мјесеца је од државе добио радни простор какав заслужује, а град Никшић, највећа општина у држави, достојан објекат за своју Радио-телевизију, нову зграду на више хиљада квадратних метара са најсавременијом опремом за остварење програма.

Међутим, велика нова зграда Радио-телевизије Никшић је «откривена» јавности са натписом Радио-телевизије Никшић на латиничном писму и са латиничним логом, без једног ћириличког слова, макар у  маниру српско-хрватске југословенске језичке политике равноправности ћириличког са латиничним писмом (коју је наследио Устав Црне Горе после распада Југославије), него је сав нови објекат споља и унутра «исписан» латиничним писмом у континуитету кроатистичке културне политике Демократске партије социјалиста – промовисања латиничног писма као државног писма новоименованог «црногорског језика», тј. преименованог српског језика 2007. године у програму језичке политике ДПС-а и његових коалиционих политичких партнера.

Наиме, када је у Демократској партији социјалиста, као партији континуитета Савеза комуниста Црне Горе, 1997. године власт преотела прохрватско – проалбанско- промуслиманска страна, прва најочигледнија промјена државне културне и медијске политике је било уклањање ћириличког писма и увођење латиничког у главном Јавном медијском сервису Црне Горе РТЦГ, а касније и дневном листу «Побједа» као главном државном штампаном медију који је од оснивања скоро пола вијека штампан ћириличким писмом. Потом је услиједило програмско уклањање ћириличких и постављање латиничних натписа на државним институцијама, путоказима, називима улица, латинично писмо је уведено као писмо државне управе и међудржавне коренсподенције, до рачуна за струју итд.

Дакле, ДПС кроатистичку језичку политику медијске мисије латинске писмености и институцијалног игнорисања ћириличког писма спроводи и ново руководство Радио-телевизије Никшић, игноришући и наслеђе југословенске језичке политике у Уставу Црне Горе о равноправном статусу два писма – ћириличком и латиничном. Потврду да руководство РТНК спроводи језичку политику ДПС-а могли смо видјети на дан отварања нове зграде Радио-телевизије Никшић када су на свечаном пријему, као позвани гости, дошли и свечано дочекани представници ДПС-а и екстремних левичарских странака сателита ДПС-а који су учествовали у изгласавању закона за прогон Српске православне цркве у Црној Гори, због чега је власт ДПС-а изгубила изборе на републичком нивоу и потом и у граду Никшићу, што је довело и до смјене уредништва локалног емитера Радио-телевизије Никшић које је учествовало у кампањи прогона православне цркве. На свечаном отварању нове зграде РТНК нисам видио представнике српских политичких партија, ни представнике српских медија, али не знамо да ли нису позвани од руководства РТНК, или су позвани али нису хтјели присуствовати слављеничком скупу са политичарима који су учествовали у прогону и сада агитују против Српске православне цркве због чега су анатемисани од почившег митрополита, првенствено због изгласавања безбожног закона против православне Цркве.

Ћириличко писмо је било државно и једино писмо краљевине Црне Горе у предању православне ћириличке словенске писмености – од Светих Ћирила и Методија до средњовјековне државе Зете на простору данашње Црне Горе и до ћириличке штампарије на Ободу – прве у јужних Словена, као језичке политике династије Црнојевића који су сачували и преносила православно предање ћириличке писмености и под османском окупацијом доносећи штампарске пресе са латинског Запада на Обод. Ћирилица је била једино државно и историјско писмо на простору данашње државе Црне Горе до формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца –  Југославије 1918. године (државне творевине у коју су укључене и Краљевине Црне гора и Србија) када је Уставом Југославије латинично писмо, као писмо традиције латинске писмености хрватског и словеначког римокатоличког народа, уведено као равноправно са ћириличким.

(Фанатизам српских присталица југословенског државног пројекта, прво формираног као југословенски језички пројекат вишеименовања српског језика, је јаснији када се наведе податак да је у Првом сјетском рату аустроугарска окупациона управа на простору краљевине Црне Горе законски забранила употребу ћириличког писма. Хрватски Сабор је 1914. године донио одлуку о забрани коришћења ћириличког писма. Забрана коришћења ћирилице је спроведена и у Босни и Херцеговини, наредбу је донијела Земаљска влада за Босну и Херцеговину:„Sve bosanskohercegovačke vlasti, uredi i zavodi upotrebljavaće u pismenom srpsko-hrvatskom službenom saobraćaju samo latinicu.Službeno. Naredba o upotrebqavanju ćirilice, Sarajavski list, (Срајаево: 11. новембар 1915. Рр.1 (Гласник закона и наредба за Босну и Херцеговину, XLIX, 11. новембар 1915. године). Окупациона аустроугарска власт је забранила употребу ћирилице у Србији и Црној Гори у јавној употреби 1916. године. Забрана употребе ћирилице трајала је до ослобођења 1918. године. У Црној Гори под аустроугарском окупацијом су престали да излазе сви листови штампани ћирилицом. «Глас Црногорца» је објављиван ћирилицом у Француској, а касније у Италији. У Другом свјетском рату нацистичка Независна држава Хрватска, формирана на простору данашње Хрватске, Босне и Херцеговине, Војводине и дијелу данашње Србије, је забранила сваку употребу ћириличког писма)

У Југославији је у програму југословенске језичке политикеспровођено наметање латиничне писмености православном народу у Југославији прозелитским програмом мисије латинске писмености по моделу колонијалне културне политике наметања равноправног статуса латиничног писма, које је користила римокатоличка мањина на простору приморја Црне Горе под аустријском окупацијом (3 одсто становништва Црне Горе као и данас), са ћириличким писмом као историјским и јединим писмом Краљевине Црне Горе, чему се православни народ на простору данашње Црне Горе вјековима одупирао колико и отоманској окупацији. У Социјалистичкој Југославији, у програму југословенске језичке политике Комунистичке партије Југославије која је била под руководством хрватских и словеначких комунистичких кадрова, спровођен је програмски прогон употребе ћириличког писма, посебно у новоформираним југословенским републикама Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, који је спровођен и укидањем производње писаћих машина на ћириличком писму, као и подстицањем коришћења латиничког писма у медијима и јавном простору као политички пожељног писма »савременог света», то јест континуитета кроатистичке католичке културе латинске писмености.

извор:ognjenvojvodic.wordpress.com/