Пише Огњен Војводић
Пети дан после рањавања Подгоричанина од стране групе Турака у подгоричком насељу Забјело и потом масовних протеста Подгоричана због покушаја убиства нашег суграђанина и сународника од стране Турака турских држављана (протест је био и против државне политике масовног досељавања Турака у Црну Гору), градоначелник Подгорице, Саша Мујовић, је славио дан турске државности 29. октобар, осветљавањем највећег моста у Подгорици бојама турске заставе. Какав идеолошки фанатик треба бити, као градоначелник Подгорице, па после рањавања ножем Подгоричанина од стране групе Турака и масовних протеста суграђана због тог покушаја убиства прославати дан државности Турске у Подгорици. Уопште, зашто би Подгорица, главни град Црне Горе која је вјековима била под отоманском окупацијом (која се поред војно-вјерске окупације заснивала на робовласничком систему према немуслиманима), а од које се коначно ослободила почетком прошлог вијека, прослављала дан државности Турске? Да ли иједна држава прославља дан државности друге државе? Понижење државно и национално Црне Горе веће него у вријеме вазалне власти у Црној Гори под отоманском окупацијом.

Подгорица је вјековима била под отоманском окупацијом и турском тиранијом, и умјесто да градоначелник Подгорице прославља дан ослобођења главног града од османске окупације, да полаже вијенце на гробове јунака погинулих у ослобађању Подгорице од отоманског окупатора, да осветљава мост бојама заставе Црне Горе, он слави дан државе окупатора од чије окупације се Црна Гора коначно ослободила тек у ослободилачким Балканским ратовима почетком друге деценије прошлог вијека (1912 – 1913).

Нажалост, актуелна власт је наставила праксу претходне власти креирања колонијалног карактера државне политике и колонијалног друштвеног менталитета матичног народа, а што сваки народ и сваку државу уводи у процес друштвеног и државног разграђивања и асимиловања од сусједних држава и народа, а примарно од империјалних исламских држава, каква јесте историјска и данашња Турска.
ОБНОВА ОБЈЕКАТА ОТОМАНСКЕ ОКУПАЦИЈЕ ПОДГОРИЦЕ
Претражујући информације на интернету о активностима актуелног градоначелника Подогорице, пронашао сам вијест да је градоначелник Подгорице прошлог мјецеса покренуо пројекат обнове турског затвора, Јусоваче, из времена отоманске окупације у којем су турски окупатори затварали, мучили и убијали наше родољубе… Јусовача је некадашњи турски затвор у Подгорици, који су основали турски освајачи. Надоградио га је Јусо Мучин Крњић у 19. вијеку (који је био учесник отоманске окупационе власти и борац против нашег народа у ослободилачким борбама за ослобођење од османске окупације) и по њему га је народ прозвао „Јусовача“.
Градоначелник Подгорице је покренуо пројекат обнове објеката отоманске окупације, војно-полицијских установа османског окупационог апарата, а у вријеме претходног градоначелника, Оливере Ињац, партијске другарице садашњег градоначелника, прошле године је саграђена и свечано отворена прва џамија у Подгорици од ослобођења Подгорице од отоманске окупације. Џамија је саграђена, како је речено на отварању, „након више од 270 година изграђена из темеља“, иако на том мјесту никада није било џамије али је у происламском наративу градске власти, исламских историчара и Исламске вјерске заједнице проглашено повјесно право обнове објеката отоманске окупације и повјесно постојање такозване џамије Хадровића у Подгорици, наводно срушене 1956. године.

Прошле седмице су јавили на државној телевизији Црне Горе да је почела реконструкција тврђаве на Рибници у Подгорици. У току су археолошка ископавања, а око имена тврђаве и поријекла је почела полемика као и да ли би у обнови тврђаве требало да буде саграђена и џамија која је некад била њен саставни дио, како кажу исламски историчари које је РТЦГ једине питала о повијести Подгорице. Повјесничари постављају питање назива и поријекла тврђаве Рибница. „У Управи за заштиту културних добара тврђава је као културно добро уписана 1960. под називом Тврђава Рибница. И ми користимо званичне називе институција Црне Горе и тога се придржавамо. Знамо да постоје различита тумачења мишљења, али ми се у овом тренутку као одговорни појединци организације држимо званичних назива институција Црне Горе“, рекао је директор Туристичке организације Подгорица, Драган Грновић.
Пракса отоманског окупатора од средњег вијека у свим освојеним хришћанским држама била је рушење грађевина државне управе, дворова и здања хришћанске властеле као доказа државности поробљених хришћанских народа. Османска окупаторска власт је неке хришћанске тврђаве и дворске зграде дјелимично рушила и надограђивала симболима исламске империје. Такође, пракса отоманске окупације је била рушење свих грађевина у неисламском и неарапском односно неазијском стилу то јест рушење свих грађевина хришћанског или словенског стила у нашем случају. Уништавани су хришћански храмови рушењем или пренамјеном у џамије надзиђивањем минарета, уништењем хришћанских симбола и изграђивањем исламских.

Потсјетимо, такву праксу отомански освајачи нису спроводили само на Балкану него и на Босфору, у Грчкој, (као и широм Средоземља), гдје су хришћански храмови и антички храмови попут Партенона на Акропољу претварани у џамије. Османски турски освјачи су окупирали Атину јуна 1458. године. Прерађивање Партенона у џамију је наредио Мехмед II Освајач (османски турски محمد ثانى, Meḥmed-i sānī; турски II. Mehmet, Fatih Sultan Mehmet; 1432 – 1481), по коме је Исламска вјерска заједница у Црној Гори назвала вјерску школу у Подгорици. Дакле, није вјерску школу назвала по неком муслиманском вјерском учитељу него по војном османском освајачу Босфора и Балкана – али због тога надлежне државне институције Црне Горе и градска власт Подгорице нису реаговале. Султан Мехмед II Освајач (Sultan Mehmet Fatih, фатих = освајач) је био османски султан од 1451. до 1481. године који је 1453. године освојио Константинопољ – престоницу хришћанског Источног ромејског царства, а потом је освојио средњовјековне хришћанске државе Балкана на простору Србије, Босне и Херцеговине, највећи дио садашње Албаније, највећи дио садашњег простора Црне Горе. Потпуно османско освајање Црне Горе је спровео Мехмедовог син, Бајазит II, 1499. године.

ТАЈНО ГЛАСАЊЕ И ЈАВНО КАЈАЊЕ
Градоначелник Подгорице, Саша Мујовић, је на ванредним изборима прије годину дана побиједио противкандидата, Нермина Абдића, кандидата Демократске партије социјалиста за кога су као муслимана гласали муслимани у Подгорици и национални Црногорци – припадници матичног народа Црне Горе православног и српског поријекла који су у атеистичкој и аисторијској идеолошкој индоктринацији у систему Социјалистичке Југославије фанатизовани као атеистички и антисрпски активисти и припадници нове социјалистичке нације. (У току изборног дана у Подгорици сретао сам у свом кварту муслимане из Бијелог Поља и Берана који су тражили одређена бирачка мјеста ради гласања.)
Садашњи градоначелник Подгорице је члан политичке партије Покрет Европа сад (ПЕС) који се, како му назив гласи, декларативно залаже за европске вриједности и европске интеграције, али протекле двије године, од када су на власти, Покрет Европа сад практично пословно, демографски и духовно спроводи турске исламске интеграције… Покрет Европа сад је политичка партија коју су формирали министри владе Здравка Кривокапића а који је на предлог митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве био кандидат православне српске опозиције која је на републичким изборима побиједила власт Демократске партије социјалиста (партије континуитета Савеза комуниста Црне Горе Социјалистичке Југославије), која је била покренула државни прогон православне Цркве у Црној Гори. (Када је ступио на власт, премијер Здравко Кривокапић је раскинуо сарадњу са партијама које су га кандидовале и довео непознате људе за министре који су почели спроводити левичарску атеистичку агенду, славодобитно су учествовали у Геј паради, ушли су у сарадњу са кадровима претходне власти, а када су основали партију и на изборима добили довољно гласова да са партијама противницима ДПС-а могу формирати владу, наставили су исту левичарску идеологију ДПС-а и ушли у сарадњу са партијама, муслиманске мањине, Бошњачком странком и албанским партијама које су биле коалициони партнери Демократске партије социјалиста у периоду прогона Српске православне Цркве).
Кајем се што сам прије годину дана на изборима за градоначелника Подгорице гласао за тог идеолошког фанатика, особу колонијалног карактера и протагонисту турске традиције у Подгорици… Гласао сам за Сашу Мујовића, а сад видим да сам гласао за Муја Мујовића…
НОВООСМАНИЗAМ У ПОДГОРИЦИ
Муслиманске вјерске заједнице и муслиманске политичке партије у немуслиманским државама сарађују са социјалистичким и уопште левичарским партијама као са средством муслиманске мисије. Тако исламске политичке партије и Исламска заједница у Црној Гори, као заједница јединствене вјерско-политичке муслиманске мисије, сарађују са Демократском партијом социјалиста која је 30 година била на власти у Црној Гори, као преименовани Савез комуниста Црне Горе од 1991. године, то јест партијом континуитета комунистичке партије у Црној Гори после распада Социјалистичке Југославије која је програмски спроводила исламистичку политику управо у сарадњи са Турском и иним државама исламских народа као предводник Покрета Несврстаних… Политичко-вјерска муслиманска мисија у Црној Гори користи и мање социјалистичке странке за дјеловање екстремних исламских активиста који дјелују као јавни агитатори…

Године 2020. Демократска партија социјалиста је изгубила власт на републичким изборима са великом разликом, пошто је прокламовала програм прогона Српске православне цркве, када је ДПС био у коалицији са странкама муслиманске мањине, Бошњачком странком и албанским странкама. ДПС је као опозициона партија повећала мобилисање муслимана у партијским кампањама а исламске политичке партије су наставиле сарадњу са ДПС-ом и као опозиционом партијом. ДПС је на изборима 2024. године за градоначелника главног града Црне Горе, Подгорице, кандидовала муслимана, чиме је ДПС отворено приказао своју вјерску и националну политику и исламску иницијативу у партији (иако немуслимани ДПС -а мисле да користе муслимане као средство против сународника хришћана против којих се боре из идеолошке мржње према вјери православних предака). Муслимани у Подгорици су гласали за опозиционог муслиманског кандидата ДПС-а, по одлуци Исламске заједнице и Бошњачке странке иако је “Бошњачка странка“ ушла у нову владу на позив “Покрета Европа сад“ чији је кандидат за градоначелника, Саша Мујовић, био противкандидат муслиманском кандидату ДПС-а.

Примат муслиманске мисије код исламских кадрова ДПС-а је показан и њиховим противљењем (на челу са ДПС муслиманским кандидатом), уласку у коалицију са странкама у којој би градоначелник био немуслиман, док је немуслимански дио ДПС-а био за коалицију у којој би ДПС учествовао у власти а да градоначелник буде немуслиман из неке друге странке са којом би постигли договор. У програму културне политике ДПС-а и партија њихових коалиционих партнера главни град Црне Горе, Подгорица, је одређен као град муслиманског музичког мелоса и муслиманског менталита као континуитета културе отоманске окупације Црне Горе. Подгорицу као град муслиманског миљеа промовише и актуелни градоначелник, Саша Мујовић, члан партије Покрет Европа сад, која називом кличе Европи али у пракси спроводи културне и економске исламске интеграције.
Исламска вјерска заједница и Исламске политичке партије Црне Горе су успоставиле политичко партнерство са новом најбројнијом партијом на власти у Црној Гори, ради континуитета муслиманске мисије у Црној Гори. Партије муслиманске мањине, Бошњачка странка и албанске партије, су ушлу у нову владу на позив водеће владајуће партије, Покрета Европа сад који заступа левичарску идеологију, на инсистирање премијера Милојка Спајића. Бошњачка странка је основана почетком 2006. године у Црној Гори, у вријеме припрема за одржавање референдума о државном статусу Црне Горе у односу на Србију са којом је била у конфедеративној заједници. Бошњачка странка промовише ислам и Бошњачку нацију (коју је 1995. године прогласила власт исламског ентитета, Федерације Босне и Херцеговине, формираног после грађанског рата у границама истоимене бивше републике Социјалистичке Југославије) као народност муслимана на простору Босне а коју чини исламизовано словенско (српско) становништво.


Наиме, партија Покрет Европа сад је наставила происламску политику власти ДПС-а и унапредила на државном нивоу сарадњу са исламским партијама које су биле у влади ДПС-а у вријеме прогона Српске православне цркве. Такође, Покрет Европа сад је и у своју партију учланио значајан број муслимана и поставио као министре нове владе. “Покрет Европа сад“ развија интензивну сарадњу са турским и арапским исламским свијетом и наставља исламизацију Црне Горе, као што је радила власт ДПС-а, међутим, представници ПЕС-а поучени грешкама ДПС-а не нападају непосредно Српску православну цркву да не би најбројнију вјерску заједницу окренули против себе. Наиме, ПЕС систематски симулира поштовање православне Цркве присуством на вјерским празницима или, као прошлог мјесеца, постављањем споменика почившем митрополиту Амфилохију у општини Колашин у дворишту цркве ван градске средине, док истовремено спроводи исламизацију државе и друштва, конкретно агенду турске спољне политике “неоосманизма“ – од увођења исламских инвестиција, масовног насељавања муслиманских миграната до обнове државних вјерских и војних објеката из времена отоманске окупације. Показатељ степена исламизације и импровизације поштовања православне Цркве од стране ПЕС-а је и чињенице да су муслимански министри ПЕС-а и владе изашли са сједнице владе када је изгласавана одлука о постављању споменика почившем митрополиту Амфилохију.
У глобалним геополитичким размјерама, Демократска партија социјалиста (ДПС) – иако моћна међународна мафијашка криминална организација, која је потпуно владала Црном Гором до 2020. године а сада има значајан утицај у државним институцијама, у коалицији са својим “сателитским“ социјалистичким и странкама муслиманске мањине – била је средство муслиманске мисије исламског империјализма као глобалне религијске категорије. Наиме, локални политички приватни интереси ДПС-а и њених левичарских партнерских партија су за муслиманску мисију маргинални и само су средство остварења исламских империјалних интернационалних интереса. Такође, условно речено, муслиманско мирно стање у Црној Гори није резултат паметне политике наших политичара немуслимана социјалиста и атлантиста него програм исламског неометаног спровођења муслиманске мисије насељавања муслиманских миграната и увођења исламске идеологије и културе у друштво до потпуног демографског, духовног и државног овладавања Црном Гором.

Подсјетимо, Бошњачка странка у Црној Гори је протестовала против предлога владе Црне Горе да се дан рођења Владике и господара Црне Горе и Брда, Петра II Петровића Његоша, прогласи државним празником. Муслиманска вјерска заједница и исламске политичке партије су оптужиле владику Петра II Његоша за пропагирање геноцида над муслиманима зато што се борио за ослобођење свог народа и отачаства од османског окупатора. Потпредсједник Бошњачке странке и црногорске Скупштине, Суљо Мустафић (који се често састаје са Таипом Ердоганом у Анкари) у телевизијском разговору је владику Петра II Петровића Његоша квалификовао као «исфрустрирану особу», јер «Његош није имао успјеха у рату са Турцима, а није му успио војни напад на Подгорицу, па је зато из револта писао пјесме» против ислама. Наши политичари не схватају политичку поруку Ердогановог политичког представника у Црној Гори, Суља Мустафића, да према повјесним, вјерским и политичким принципима турске државне доктрине «неоосманизма» Турска и Ислам имају историјско и исламско право и на власт у Подгорици, јер је Подгорица, као и други градови Црне Горе, дуго била под османском окупацијом, а коју остварују и планским насељавањем туркијског становништва у Црну Гору из Турске, Азербејџана и свих туркијских држава.
ЗАКЉУЧНО ПИТАЊЕ
Сва хришћанска и немуслиманска друштва Средоземља и свијета, од средњег вијека до данас, од Индије до Сирије, од Босфора до Балтика, која су прихватила исламску заједницу као друштвено прихватљиву доживјела су насиље и прогон хришћана и свих немуслимана од стране исламске заједнице. Европска секуларистичка друштва која су изграђивана на начелима људских слобода и грађанских права ослобођења од робовласничког система, која су у школске програме увела антихришћанска начела образовања и законску заштиту антихришћанског друштвеног понашања као наводна начела слободе од хришћанских моралних норми, прихватила су и помажу исламску заједницу која спроводи робовласнички начин живота у својој и немуслиманској заједници који демонстрира и нехуманим начином облачења жена – тако да су тијело и лице жене прекривени специфичном врећастом одором са разрезом за очи да би могла да види куда хода и обавља одређене послове. Каква је то религија која жене обавезује на сакривање лица и тијела, а имамима и вјерницима дозвољава вишеженство (полигамију) и хареме (арап. حرم – полигамијски затворени приватни простори за «супруге», конкубине и робиње богатих муслимана, а раније и Калифа – вјерских и политичких владара свих муслимана?
Да ли је могућ муслимански секуларизам? Да ли је могуће остварити секуларно друштво са муслиманским вјерским заједницама које по свом вјерском учењу проповиједају затворени теократски друштвени и државни концепт?
„ТИКА“ ТУРСКА ТАКТИКА ТРОЈАНСКОГ КОЊА
Такође, градоначелник Подгорице, Саша Муховић, је наставио сарадњу са Турском агенцијом за међународну сарадњу и координацију (ТİКА) која је 18 година активна у Црној Гори и у сарадњи са Демократском партијом социјалиста ДПС. ТİКА је почела сарадњу са властима Црне Горе и ради у Црној Гори од 2007. године након што је Црна Гора прогласила наводну независност изласком из конфедеративне заједнице са Србијом.

ТИКА је остварила преко 500 пројеката у Црној Гори, у сарадњи са државним институцијама, локалним управама и невладиним организацијама, усмјерених на решавање основних инфраструктурних проблема, у области образовања, здравства, пољопривреде, сточарства као и руралног развоја. ТИКА је допринијела у организацији административне и цивилне инфраструктуре исламске заједнице, као и очувању турске културне баштине у Црној Гори. Заправо, Турска улаже у услове за досељавање својих држављана у Црну Гору…

Нихал Ерсој, нови координатор ТИКА-е за Црну Гору, у канцеларији у Подгорици, казала је прошле године за медијску Агенцију Анадолија да је за њу привилегија што ради у држави са јаким везама са Турском у хуманитарном, политичком, економском и културном смислу. Нихал је нагласила да су највише апликација за пројекте добили из сектора образовања. Марта прошле године је одржан први радни састанак Завода за школство, који је предводила директорица Раба Хоџић,муслиманка, са координаторком ТИКА у Црној Гори. Састанку је присуствовао и Радоје Нововић, начелник Одсјека за истраживање и развој образовног система. У истом разговору за Агенцију Анадолија Нихал Ерсој је дала извјесно империјалну изјаву у метафорама и наративу „неоосманизма“: „Могу да кажем да имамо чврсту и успјешну сарадњу са институцијама, која ће се, вјерујем, наставити растућим интензитетом у будућности. За наредну годину најављена је реализација око 40 нових пројеката. Мој циљ је да подијелим и пренесем (моје) дугогодишње стечено знање, из средње Азије, Кавказа и југоисточне Европе, на начин који ће одговарати потребама народа Црне Горе. Преузела сам одговорно тај барјак и намјера ми је уздићи тај барјак још височије“.
Међутим, према међународним политичким и повјесним правима, улагања ТИКА у Црној Гори (државне агенције Турске као државе наследника отоманског Калифата) требало би да представљају ратну репарацију Црној Гори, ратну одштету после пет вјекова отоманске окупације данашњег простора Црне Горе, која је државу Црну Гору, као све државе Балкана, ненадокнадиво девастирала у демографском, цивилизацијском и економском погледу, чије последице трају до данас.

извор: https://ognjenvojvodic.wordpress.com/
