Аутор: Тихомир Бурзановић
У Хрватској, БиХ, Србији, Црној Гори и на Косову и Метохији, екстремни национализми и шовинизам нису тек реликти прошлости – они се свакодневно производе кроз политику, медије и међународне мреже. Ко су актери, којим каналима делују и који су прави разлози регионалне тензије?
Хрватска: Ревизионизам и глорификација прошлости
Екстремно десни покрети, делови ХДЗ-овог бирачког тела и мања удружења ветерана користе медије и јавне манифестације за глорификацију усташког режима. Кроз школску и културну пропаганду, али и друштвене мреже, одржава се мит о “чистој и непоколебљивој хрватској нацији”. Главни мотив је политичка контрола бирачког тела и јачање националног идентитета, нарочито пред изборе.
Босна и Херцеговина: Етно-политика на сваком кораку
Политичке елите у РС (СНСД), међу Бошњацима (СДА) и Хрватима (ХДЗ БиХ) често користе етнонационалистичку реторику. Медији, верске институције и образовни систем служе за јачање сегрегације и мобилизацију бирача. Разлог је јасан: очување етничке доминације, блокирање компромиса и осигурање моћи својих политичких странака.
Србија: Ултрадесничарске мреже и глорификација ратова
Ултрадесничарске групе и део медија, уз поједине политичке личности, континуирано шире шовинизам кроз online платформе, јавне наступе и симболичке провокације. Мотив је двострук: јачање моћи кроз национални идентитет и дискредитација опозиције. Руски и кинески утицаји додатно продубљују поларизацију друштва.
Црна Гора: Религија као политички алат
Политичари који манипулишу црквеним питањима и медији који прате националистички наратив пумпају етничке тензије. СПЦ, црногорски националисти и локални медији користе литије, параде и симболичке провокације. Главни разлог је мобилизација бирачког тела кроз сукоб око идентитета и верских права, уз додатни геополитички утицај – сукоб интереса Запада и Русије у региону.
Косово и Метохија: Поларизација етничких идентитета
Албански политичари у Приштини и српски лидери у енклавама користе медије, образовање и локалне верске институције да јачају свој етнички идентитет и одрже политичку базу. Тензије се стално потенцирају, а реторика национализма служи као средство за одржавање контроле и дискредитацију “других”.
Зашто ово траје?
Необрађена прошлост: Ратови 1990-их и глорификација улога из тог периода.
Слабе институције: Корупција и контрола медија омогућавају екстремизму да несметано кружи.
Социоекономска несигурност: Сиромаштво и незапосленост погодују идентитетској политици.
Политичка инструментализација идентитета: Национализам и шовинизам су алати за очување моћи.
Балкански пламен национализма и шовинизма није прошлост – он се стално нахрањује политиком, медијима и међународним интересима. Разумевање ко, како и зашто данас производи ове тензије кључно је за свако трајно решење у региону.
