Пише: Тихомир Бурзановић

Драги народе, сељаци, сточари, пчелари и сви ви који још увијек вјерујете да субвенција може да стигне прије него што крава сама себи пресуди, Драги моји суграђани, браћо и сестре по дугу и по буџету,Када вам кажем да је пољопривреда Црне Горе на апаратима, не мислим на инфузију меда из Пипера и кајмака са Дурмитора. Мислим на онај тренутак кад љекар каже: „Још мало и гасимо струју.“

А онда министар , човјек који је школу прескочио као да је то нека небитна тв реклама или необавезна ставка у животопису – излази и каже: „Врата тог ресора никад нијесу била отворенија!“ Отворенија за кога, министре? За ЕУ фондове? За стране инвеститоре? Или за буџетске паре које ће се слити у нови, сјајни, скупоцјени ауто да не би брукао Црну Гору на међународним састанцима? Да, добро сте чули. Док фармери по црногорским планинама  броје овце умјесто пара и продају краве јер субвенције стижу спорије од кише у суши, министар се брине за ** имиџ**.

Не за имиџ пољопривреде која се гуши, него за његов лични имиџ у Бриселу. Јер, знате, кад сједнеш у Бриселу за стол са европским комесарима, ако дођеш фијат пунто из 2008. (који још вози на струју из акумулатора), то је национална срамота. Али ако дођеш мерцедесом или аудијем од 100.000+ еура – е, онда си кредибилан преговарач.

„Био сам у Бриселу кад смо затварали поглавља“, хвали се министар, „и многи су рекли да је невјероватно шта смо постигли са овим институционалним капацитетима!“

Да, министре, невјероватно је. Невјероватно је да човјек без факултетске дипломе сједи на мјесту гд‌је се одлучује о ИПАРД милионима, о аграрном буџету и о томе хоће ли црногорски сир и пршут икад добити зелено свјетло ЕУ. Невјероватно је да се хвалите „капацитетима“ док пољопривреда виси о апаратима, а ви купујете нови апарат за хлађење – само што тај апарат има четири точка, клима уређај и кожна сједишта. За шта је остворено Ваше министартво, поштовани? За ЕУ фондове? За стране стручњаке? Или за буџетске милионе који ће се претворити у четири точка, кожна сједишта и мирис новог аутомобила од 120 хиљада еура – јер, знате, не смијемо да брукамо Црну Гору на међународним састанцима.

Министар се брине за углед државе. Не државе која производи храну, него државе која мора да изгледа скупо кад сједне за преговарачки сто у Бриселу.

„Био сам тамо кад смо затварали поглавља“, хвали се он, „и сви су били запањени какве институционалне капацитете имамо!“

Да, запањени су. Запањени су што човјек без иједне године факултета сједи на ресору који распод‌јељује стотине милиона евра, пише стратегије за пољопривреду 2030. и одлучује да ли ће црногорски пршут икад добити заштићену ознаку порекла. Запањени су што се са таквим „капацитетима“ још нисмо вратили на натуралну размјену – козји сир за муницију. Али њему није проблем што нема диплому. Њему је проблем што нема добра кола.Јер, знате, она стара народна мудрост „према свеце и тропар“ више не важи. Нова верзија гласи: „према Бриселу и С-класа“.

Опозиција виче: „Пољопривреда на апаратима!“ А ви одговарате: „Не бринем ја што немам школу, бринем што немам добра кола!“ Јер, знате, она народна: „према свеце и тропар“ – ви сте је преформулисали у „према Бриселу и ауди“. И сад, озбиљно: ако је за улазак у ЕУ потребан министар са дипломом агрономије или економије – не. Ако је потребно да министар разумије колико је тешко преживјети на селу са 300 еура субвенције годишње – очигледно није. Али ако је потребно да Црна Гора не буде брукана на састанцима – е, ту се троше паре пореских обвезника да би министар изгледао достојно.

Можда би било боље да сте купили трактор за неког сељака из Бијелог Поља. Или ђубриво. Или барем да сте платили оне инфузије за пољопривреду која је, како кажу посланици, на апаратима. Али не – важније је да ви лично не будете на апаратима у Бриселу. Црногорска пољопривреда неће преживјети вас. Преживјеће можда Брисел, можда нове лимузине, али сељака, овце и краве – тешко.

А ви, министре, кад сљедећи пут сједнете у тај нови ауто – сјетите се: није важно каква кола вози министар. Важно је каква кола вози држава. А наша, изгледа, вози у рикверц – са упаљеним ротационим свјетлима и сиреном која виче „Још мало, још мало, па гасимо!“

Ваш доброжелатељ,  који још увијек вјерује да ће Црна Гора једном ући у ЕУ са пуним стомаком, а не са пуним гепеком министарских изговора.

Док пољопривреда виси о концу дебљине 0,4 mm, министар купује ауто који троши више горива за један пут до аеродрома него што неки сточар потроши за цијелу годину. Али то је у реду – јер ако дође мерцедесом, онда је кредибилан. Ако дође старим passatom са 280 хиљада пређених километара – е, онда смо ми сељачка држава и нико нас неће озбиљно схватити.

Па шта ако фармери немају ни тракторе, ни ђубриво, ни воду? Важније је да министар има темпомат, грејање волана и паркинг сензоре – јер без тога би Црна Гора била срамота пред Европом. Са поштовањем Ваш доброжелатељ, који још увијек чека да неко објасни зашто је лакше купити ауди него наводњавање за 500 ха земље.

А, о Рамазану и Бајраму неки други пут, нека прође празник…