“ НАЈВЕЋИ СИН НАШИХ НАРОДА “
( одломак )
Српско гробље крај моста на Тари
Ђе су наши крварили стари
Ђе су сабље сијевале бритке
Бесмртника Мојковчке битке
То си српско гробље скрнавио
У помами са земљом сравнио
Преко њега цесту поставио
Мученичке кости поломи
Те су кости из безданих јама
( Ђе је страва и вјечита тама )
Извађене и ту донешене
Покрај бистре Таре сахрањене
Како не би вјечито остале
У јамама ђе су жртве пале
Од твојега крвавог терора
Кад на крсту бјеше Црна Гора
О путниче добронамјерниче
Сјетиш ли се ове тужне приче
Кад пролазиш преко овог здања
Скини капу у знак поштовања
Газиш путем што на гробљу лежи
Што се црном траком обиљежи
И послушни чућеш из дубине
Да из гроба јече душе њине
аутор: Љубомир Јованов Томовић из Подбишћа
Да ли је то место можда уклето и да ли треба скидати то проклетство ?!
Да ли на том месту треба служити Молебан ?
Да ли на том месту треба подићи спомен обележје, које би служило као опомена будућим нараштајима ?
Да ли треба осудити сва недела и обележити сва стратишта без обзира ко је за њих одговоран ?
Да ли у школама треба да се учи да је био братоубилачки рат ?
Да ли Црна Гора треба да живи у свађи или у миру ?
Раде Пушоњић
