МОЈКОВАЧКИ РАВНОГОРЦИ И СТАРО ГРОБЉЕ: Сјене четника прекрио асфалт, неопходно обиљежити стратиште официра из Стожера!

September 24, 2024
5:22 am

Становници Мојковца су сведоци да се у њиховом граду, у непосредној близини мостова на реци Тари, догодио велики број саобраћајних несрећа. Неке од њих су по саме мештане завршене са најтужнијим могућим исходом. На жалост. Толики број несрећа у близини тог места, где је раван пут, изгледа да није случајан. У непосредној близини мостова је некада било гробље где су сахрањивани припадници Равногорског покрета. Један део сахрањених је свирепо пострадао у селу Стожер.

Крајем децембра 1941. године, Јован Мишнић – официр, Петар Крговић – официр, Блажо Раденовић – подофицир, Никола Балтић – подофицир, Милисав Петрушић – чиновник, Јанко Гашевић – чиновник и Дмитар Крговић – чиновник, резервни капетан су од стране партизана на превару заробљени, затим су завезани и живи бачени у пећину звану Безданица која се налази у подручју села Стожер. Мештани су причали да су се више дана чули јауци из пећине, али нико није смео да им притекне у помоћ. Касније, када су се створили услови, фамилија је извадила тела покојника из пећине и достојно их сахранила у Мојковцу, на гробљу у близини Старог моста. Почетком 50-их година прошлога века, приликом проширења пута, власт није дозволила потомцима ексхумацију тела покојника како би их пренели у секундарне гробнице, већ је булдожером поравнала гробове, а касније асфалтирала пут преко гробља. Постоји чак прича да је неколико гробова булдожером сурвано у реку Тару и да је вода однела кости покојника.

” НАЈВЕЋИ СИН НАШИХ НАРОДА ”
( одломак )

Српско гробље крај моста на Тари
Ђе су наши крварили стари
Ђе су сабље сијевале бритке
Бесмртника Мојковчке битке
То си српско гробље скрнавио
У помами са земљом сравнио
Преко њега цесту поставио
Мученичке кости поломи

Те су кости из безданих јама
( Ђе је страва и вјечита тама )
Извађене и ту донешене
Покрај бистре Таре сахрањене
Како не би вјечито остале
У јамама ђе су жртве пале
Од твојега крвавог терора
Кад на крсту бјеше Црна Гора

О путниче добронамјерниче
Сјетиш ли се ове тужне приче
Кад пролазиш преко овог здања
Скини капу у знак поштовања
Газиш путем што на гробљу лежи
Што се црном траком обиљежи
И послушни чућеш из дубине
Да из гроба јече душе њине

аутор: Љубомир Јованов Томовић из Подбишћа

Да ли је то место можда уклето и да ли треба скидати то проклетство ?!
Да ли на том месту треба служити Молебан ?
Да ли на том месту треба подићи спомен обележје, које би служило као опомена будућим нараштајима ?
Да ли треба осудити сва недела и обележити сва стратишта без обзира ко је за њих одговоран ?
Да ли у школама треба да се учи да је био братоубилачки рат ?
Да ли Црна Гора треба да живи у свађи или у миру ?

Раде Пушоњић

унук Ђока Јованова Томовића