Пише: Иван Милошевић
Дражо, опрости! И мртвог би те још једном стријељали у Црној Гори. Иако су те 17. јула 1946. године ликвидирали, растргли и бацили ко зна гдје и обиљежили те као вељеиздајника, убицу и ратног злочинца, твоје расуте кости још увијек су комунистима и његовом насљедницима кост у грлу. И након толико времена њима си још увијек највећи непријатељ, при помену твога имена дижу револуцију, ускачу у ровове, наоружавају се, кличу no pasaran и обећавају свакодневну борбу против безгробне војске и безбгробних Драже и Павла. Нико их тако не уједини, као мртви Дража и Павле! Улију им неку ванземаљску снагу, осмисли животе, натјера срце да брже куца, подсјети на славну комунистичку прошлост, Сутјеску и Неретву. И данас марширају против мртвог Драже и куну се мртвом Титу да је Дража жив, али да неће проћи!
И парастос мртвом Дражи смета! Као да очекују да се на парастосу Дража дигне из мртвих и саспе им у лице да је још жив и да памти њихове злочине. И саспу дрвље и камење на цркву која одржи парастос, а оне који дођу да се сјете Драже прогласе средњевјековним мрачњацима, бићима заосталим у развоју, необразованим безубом марвом која не познаје ЕУ вриједности и која их спречава да буду дио Брисела! Неокомунисти чији су преци комунисти читавог живота гледали у бољшевичку Москву као светионик слободе и револуције, данас су Москви окренули леђа и своје срце окренули Западу. Од Брисела и Лондона траже помиловање и помоћ да савладају оне који су се прије 80 година опредијелили за Запад, монархију и европске вриједности. Данас су неокомунисти преузели идеје о Западу које су његовали Дража и његови војници, Москви су увели санкције, и прогањају Дражу као непријатног свједока њихове идеолошке издаје!
И зато и мртав Дража смета! Сваки дан га черече и вуку по прашини! И боље је што Дража нема гроб. Ови данашњи комунисти би га рушили као Скадар на Бојани и не би били живи док се у томе не би доказали. Не постоје такве и толике страже које би данашње комунисте монтенегринског типа спријечиле да кидишу на Дражин гроб и на његов парастос, формирали би бригаде и политичке комесаре и кренули у јуриш да сломе врат мртвом Дражи. Био би то њихов идеолошки перпетуум мобиле, из њега би црпили снагу за нову револуцију и обрачун са мртвим Дражом и његовом мртвом и безгробном војском!
Дражо, опрости, јер ти ни мртвом не дају мира. Смишљају планове за напад и истичу на челу колоне петокраку и кажу да хрле у Европу и грле се са Бриселом иако су у том граду усвијена документа о осуди њиховог тоталитарног система и из Брисела траже да се истраже комунистички злочини. Не хају они за то, не сматрају то нешто нарочито битним, битно је да се боре против мртвог Драже и његове безгробне војске и то до посљедњега!
Дражо, опрости, али тако је! Одржаће свештеници данас парастос теби и твојој војсци, али добар дио јавности у Црној Гори то ће схватити као скрнављење њихове славне комунистичке прошлости и покушај да мртви Дража и његова безгробна војска устану из мртвих и сједну у парламентарне клупе, обуку министарска одјела и сједну у министарске лимузине и преузму власт од мјесних заједница, предсједника владе и државе. И зато ће данас бити будни као никада до сада, пребројаће сваки парастос мртвом Дражи и записаће свакога ко се тамо појави. И у складу са својим удбашким менталитетом свакога на парастосу обиљежиће титулом вељеиздајника, пратиће га гдје иде и гдје купује хљеб, надзираће сваки његов корак, јер непријатељ никада није побијеђен и када ти се чини да је мртав и невин, вреба иза ћошка и представља опасност!
Дражо, опрости! Тако је како је. Ни мртав нијеси добродошао у Црну Гору!
