Пише: Иван Милошевић
Кенана, опрости, али морам! У тако кратком тексту толико нетачности о идеологији и пракси Југословенске краљевске војске одавно нијесам читао. Очито да Кенана воли да поједностављује ствари, али у неким случајевима та метода не води ка истини, напротив, искриви је толико да ју је немогуће исправити. Не бих желио да и ја упаднем у ту замку, па да једноставним ријечима објасним Кенани да није управу, па нећу ширити причу, али ћу изнијети неке податке, које до сада није нико демантовао и који су општепознати! Међутим, Кенани су некако промакли!
Кенана треба да зна да је у покрету генерала Михаиловића било подоста муслимана и да су чак били његова десна рука, попут Мустафе Мулалића. Мулалић је чак уређивао током Другог свјетског рата и часопис замишљен као пропагандни лист Југословенске краљевске војске и краљевске владе у Лондону. Тако је Мустафа Мулалић из Дражиног Централног националног комитета, 7. марта 1944. писао Ибрахиму Пјанићу из Грачанице у Босни:
“Нека се муслимани не заваравају илузијама које ствара та нова пропаганда, јер партизанство одводи у комунистички поредак, а онда и у очиту пропаст ислама“.
Истом приликом, Мустафа Мулалић је додао:
“Кажи свима муслиманима да ђенерал Дража Михаиловић у име Њ.В. Краља Петра Другог жели искрен братски споразум с нама муслиманима, основан на принципима наше народне етике, наше старе бесе, чојства и јунаштва, као и решење свих наших политичких, социјалних, културних и приватних проблема на основама братске узајамности“.
Мулалић је пре рата био посланик Народне скупштине Краљевине Југославије, а шеф му је био радикал др Милан Стојадиновић, чија коалиција је окупљала већину Срба, муслимана и Словенаца. Комунисти су после осудили Мулалића на вишегодишњу робију, а у оптужници је писало да је он Србин муслиманске вере.
Његов саборац Алија Коњхоџић био је боље среће, емигрирао је с четницима у Канаду. Тамо је објавио мемоаре, наводећи: “Моје српско осведочење чисто је као суза са извора“.
Најпознатији представник Муслимана у четничком покрету свакако је мајор Фехим Мусакадић из Срајева. Он је за време Првог светског рата био добровољац у Српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима. Одмах по избијању Другог светског рата ставио се на располагање Чичи, који га шаље у источну Босну у штаб војводе Петра Баћовића. Мусакадић је основао Коњички муслимански четнички батаљон.
Комунисти су га заробили 1943. у Странама код Улога, срез невесињски, с још неколико официра и војника ЈВуО. Пред саму смрт узвикнуо је: „Живио краљ, живио Дража, доле Тито!“.
И др Исмет Поповац, лекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Дражи. Пре рата Поповац је био председник општине Коњиц.
Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успео да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године. Поручник Ченгић, активни официр Југословенске краљевске војске, Равногорском покрету се придружује већ почетком 1942. Четничка команда га шаље са специјалном мисијом у Мостар, али су га усташе ухватиле и заклале.
Истакнути муслимански представници у Равногорском покрету били су и Мустајбег Хаџихусеиновић, Смајо Ћемаловић из Мостара, Мустафа Берберовић из Благаја, Абид Пргуда, Омер Калајџић, Мухамед и Абид Мехмедбашић из Столца, Мустафа Леко из Благаја, Џемал Кршлаковић – имам мудрис из Коњица, хафиз и члан улме меџлиса у Сарајеву Мухамед Панџо, доктор Мухамед Беговић професор универзитета у Београду, имам Абдулах Хоџић из Београда и управник “Гајретовог“ дома у Београду Мехмед Ћемаловић…
У штапској чети среског команданта у Коњицу Јова Бабуловића већина бораца су били Муслимани, а у саставу Коњичке четничке бригаде налазили су се муслимани четници из Коњичке Жупе која је бројала 200 бораца, Бјелимића такође 200 бораца и Улошког батаљона који је бројао више од 150 муслиманских бораца.
На положају Бјелашнице било је 400 муслимана четника из Умчана. У Вишеградској бригади под командом капетана Никића налазило се преко 200 муслимана, у одреду под командом поручника Куреша, као и у Херцеговачком одреду, где је било по 80 војника муслиманске вероисповести.
На положају Дјевојчин Кук било је преко 70 муслиманских бораца, а у борбама око Неретве потпуковник Јовановић је поред својих војника, имао на располагању и више од 200 муслимана четника на положају Бјелашница – Коњиц – Бијела.
Да су и након завршетка рата многи муслимани били уз Дражу доказује и поступак Есада Вехабовића из Босанске Градишке, који је ухапшен зато што је јавно тражио да се окачи слика “Бесмртнога Драже уместо Броза зликовца!“.
Ови подаци могу се данас лако наћи на интернету, па би било лијепо да Кенана мало више времена посвети интернету, ако већ не жели да чита озбиљну литаратуру, попут књига Салиха Селимовића из Сјенице. Мислим да је Салих објавио и књигу о муслиманима о четницима и лако се може наћи.
И то је то, не бих да предајем нити Кенану кудим, али желим само да јој упутим једну препоруку. Кенана отвори интернет, а и прочитај неку литератуту мимо комунистичке.
ПС. Не бих о антифашизму и фашизму муслимана и њиховој борби против окупатора. Није тајна гдје су већином Кенанини национални преци били током Другог свјетског рата и шта су радили по Васојевићима, али и у Плаву и Гусињу. О томе неком другом приликом, ваљда је ово довољно да Кенана схвати да није све баш тако како њој изгледа и да медаља увијек има два лица. Нажалост, Кенана у данашњем тексту види само једну страну медаље, па њени ставови због тога и нијесу за медаљу. Напротив!
