Пише: Иван Милошевић
Читам о синоћној срџби испред виле Горица. Каже ДПС колумниста да уколико се народна срџба политички не каналише, онда руши све пред собом. И синоћња срџба, по њему, стићи ће оне који су створили ту срџбу, скинуће их са власти док си рекао кекс и одуваће у пепео све њихове тековине. И слажем се у једном! Јесте срџба моћно политичко оружје и не ваља је потцјењивати, али ме вријеђа када ДПС колумнисти и активисти о њој говоре само из угла соноћње додјеле 13. јулске награде. Не тако давно велика срџба се разлила по црногорским улицама, у једном тренутку на протестима, односно на литијама, је било скоро половина Црне Горе, али тада ДПС колумнисти нијесу теоретисали о срџби и њеном смислу, него су примали ДПС награде, па и 13-јулске и писали о клерикалној револуцији коју треба спријечити!
Нешто прије и тадашњи опозициони ДФ је мјесецима организовао протесте политичке и идеолошке срџбе због једностраних потеза тадашње власти и ови данашњи ДПС колумнисти су ћутали и мирно гледали интервенцију полиције и хапшења опозиционих вођа. Па и у парламенту је не тако давно због изражене срџбе похапшен читав један посланички клуб, одведен у Спуж и нико се из данашњег првог ешалона ДПС срџбе није огласио да упозори властодршце да се не играју са срџбом!
Међутим, данас су се карте промијениле. Синоћ сам видио ДПС посланикје испред кордона полиције и схватио како се времена, посебно полкитичка, промијене за час. До прије неколико година испред кордона су били посланици ДФ-а, а иза леђа полиције били су посланици ДПС-а и тадашње актуелне Милове власти. И то је заправо суштина политике, Данас си горе, сјутра доље и идемо даље до сљедеће промјене и сљедеће срџбе!
ДПС колумнисти и браниоци независне и ничим угрожене Црне Горе припремају нове протесте и куну се да неће стати. И не треба, нека се боре за своје идеје, па када дође вријеме и тас срџбе се окрене на њихову страну, можда се и врате тамо гдје су били. Ипак и за њих је љековито да виде како је то бити у лице кордона полиције, а не иза њихових леђа. И то је политичка лекција о којој се више научи на улици, него у књигама!
Данашња срџба ипак има неке атрибуте који оправдану срџбу могу окренути у погрешном смјеру. Синоћ су представницима Срба упућене пароле да су фашисти и да ово није Србија. И наравно, да ово није Србија и не знам ко то сматра да је ово Србија. То не смета ДПС колумнистима да читав један народ, српски, који је стварао Црну Гору, покушају да измјесте из Црне Горе и центар његовог дјеловања, политичког и духовног, смјесто на Калемегдан и Дорћол. И то је основна грешка свих оних који се оштре на Србе и куну се но пасаран. Они морају да схвате да су и Срби дио Црне Горе и да стварна Црна гора на себи има лице и једних и других. Нажалост, ови што се данас куну у европску и грађанску Црну Гору не прихватају да су Срби дио њихове околине, посебно политичле и духовне, и свакодневно их премјештају у Београд!
За ово фашисти не знам шта да кажем. Уколико се мисли на четнике, читав свијет је о томе дао свој суд. Широм свијета, посебно Запада, подигнуто је прегршт споменика Дражи, Павлу и осталим војницима Краљевске војске. Па није ,могуће да је тај Запад, посебно Америка, толико незнавена, па не зна шта се догађало међу Србима током грађанског рата и ко је тада бранио вриједности Запада, а ко вриједности Москве!
Углавном временска машина Монтенегрина ради пуном паром и интересује је само сосптвена прича, док су све остале издајничке. И све док је тако, Црној Гори нема спаса, неће пропасти, наравно, али нормалан живот ће у њој и даље бити фикција!
