Пише: Иван Милошевић
Знао сам! А што не бих знао, када ми је позната идеолошка матрица ДПС портала, колумниста и осталог друштва. Кажу нема помирења у Црној Гори и то из једноиставног разлога – они други су фашисти! И наравно, они први су комунисти, анђели, идеолошки и остали хуманитарци, љевичари свјетског гласа и стаса, естетичари префињеног укуса, промотери ЕУ вриједности, манекени са модних писта у Милану или Монте Карлу, обожаваоци западних старлета из Брисела и Хага, заговорници врлог и лијепог свијета! Они припадају посебној монтенегринској класи која зна да је Подгоричка скупштина била тамница црногорског народа, они знају да је окупација Црне Горе трајала од 1918. године, па све до 2006. године, када је на сцену ступио Он, са фирмираним одијелима и швајцарским сатовима, са визијом новог друштва и то бескласног, односно у којем постоји само једна ДПС класа у чијим рукама је судбина 620.000 људи! И када је ОН отишао прије пет година, ДПС класа не зна за себе! Плаче и у сну дозива оца нације, химне и заставе, патриотизма и економизма, социјалног старања и свеопштег благостања!
А ко су ови други? Биједа, како интелектуална, тако и емотивна, психолошка, социолошка и патриотска. Њима је издаја у генима, чим се пробуде немају шта друго да раде него да издају све што се може издати, оца, мајку, сина, дједа, бабу, а камоли неће оца нације, заставе, химне, грба и надгрба. У генима је да мрзе све, па и саме себе и из те мржње скачу као кенгури на све који нијесу као они. О јаду забавише читав свијет својим скакањем, ножем и гибаницом. Читав Балкан нема мира збох тих залудних идеолошких и вељесрпских пустолова и разбојника који пресрећу људе по путевима, пољима и брдима и траже и узимају харач. Из уста им излази неки средњевјековни задах, неки одвратни сплин прошлих вјекова и они не знају за календаре. За њих је вријеме негдје стало тамо око 1389. године и од тада ни макац. Све би да врате уназад и због тога кидишу на ове прве, не дају им мира ни у сну ни на јави, копају им сиве вијуге и запошљавају најниже нагоне. Од њих ови први се бране као од најезде скакаваца или кишних глиста, сметају им њихове очи, капци, руке и ноге. Као да су некако криво срасле, а и осјећају се. За оне прве то је као одржавање јутарње хигијене да не буду као други. Стога перу зубе по десетак пута дневно, јер им смета да дишу исти ваздух са овима другима!
И како да се онда помире та два свијета? То је као да на силу тражиш да бијело не буде бијело, него црно, то је као да на силу хоћеш да претвориш злато у блато, то је као да скидаш угашене звијезде са неба и тиме губиш драгоцјену енергију и патриотску емоцију!
Како да се помире са онима којима мржња вири из ципела, којима ножеви цепају јетру и желудац, којима кокарда на челу сија као петокрака и којима Дража, Павле, Лашић, Калабић, Бајо Станишић… нијесу издајници него краљеви официри, први европски герилци, монархисти заклети краљу и круни! И како да се са њима мире, како да петокрака пружи руку кокарди, како да комунисти опросте монархистима? Не иде то и не иде! То је као да проглашаваш лед водом, као да ватру не сматраш огњем, него леденим ласером, то је као да од ријеке тражиш да тече узводно и као да наређујеш рибама да уче азбуку и иду у школу. Не иде то, не иде и какво помирење!
Када би се први са другим помирили то би за прве значило нестанак и метафизичко самоубиство, скок у амбис без дна! Нема ту помирења док траје монтенегринска обнова и док има њих и ако их има, они други им и не требају!
Чак и колумниста ДПС предлаже спасоносну формулу за спас Црне Горе и њих као њих. Предлаже партизанске методе елиминисања пете колоне!
И ко то хоће да се мири? Мало морген!
