Пише: Иван Милошевић
Каже Дритан да су на подгоричким изборима добили што су тражили, односно да одлучују о будућој власти и да неће пристати на уцјене из ПЕС-а и да са њиме неће командовати Андрија Мандић. Успут, онако релаксирано, како само Дритан зна, поменуо је да ће он уцјењивати остале, а они како хоће!
Ако је и од Дритана, много је! Жели Абазовић да ведри о облачи над Подгорицом. Са два или пуних шест одборника жели да кроји капу Подгоричанима и да их води тамо гдје је њему драго. Када је већ са пар посланика могао да буде премијер, зашто не би био и градоначелник са таман толико одборника! Усладило се Дритану да са мало процената има комплетну власт и да остале који имају много више од њега, терорише својим плановима. Не би се чудио да предложи неку нову локалну експертску власт на чијем ће челу бити неко од његових пулена и онда – вози Мишко!
Дританове изјаве припадају посебном соју политичког безобразлука и заслужују таман такав и политички одговор. А он би се састојао у договору странака бившег ДФ-а и ДПС-а за формирање власти у главном граду! Изгледа тренутно као прворазредна политичка јерес и политички земљотрес и њихова сарадња у том смислу равна је идејама из “Утопије” Томаса Мора, али уколико два највећа политичка блока у Црној Гори, желе да буду поштеђени великих уцјена и безобразлука малих странака, могли би њихови представници негдје да се састану и договоре како да мале странке уклоне са политичке сцене или их барем поставе тамо гдје им је мјесто!
Тридесет и више година пишем против ДПС-а, сматрам да је њихова владавина најгори могући период за Црну Гору у њеној цјелокупној историји, али свиђао се ДПС мени или не, та странка је сурова политичка стварност и не можемо да је заобиђемо, па и да се све у том погледу правимо Енглези! Реформисани или нереформисани ДПС имаће сталну подршку од 30, мање или више, процената грађана, а нешто слично је и са странкама бившег ДФ-а. И једни и други имају политичке проблеме са апетитима микроскопских странака, чији лидери и од ДФ-а и од ДПС-а траже оно што им не припада. ДПС деценијама за собом вуче социјалдемократе и Брајовићеву фракцију те странке и увијек им додијели део колача који СДП није месио нити у њему развлачио тијесто или мутио јаја. Слично је и са ДФ-ом, односно Нова српска демократија и ДНП-а, на својим леђима носе прегршт ситних српских странака и њених лидера, који сви заједно нијесу на прагу парламентарног цензуса, али након избора добијају мандате које нијесу заслужили!
Већ дуже домаћу политичку сцену краси нестабилност и чести избори и то све јер мали глуме велике и своје маргиналне политичке идеје представљају мисијом спаса за Црну Гору. Гдје су нас оне довеле ваљда није потребно посебно објашњавати, а због сујета њихових лидера могуће је да у Подгорици ништа не буде од нове власти, па се онда смијеше нови избори. Са таквим малим странкама и њеним лидерчићима, Црна Гора има само невоље и скоро сваке године мора да иде на републичке или бројне локалне изборе! Ти избори све грађане доводе до тога да тапкају у мјесту и да умјесто напријед, иду уназад!
Дакле, сједну представници ДПС-а и ДФ-а и договоре као пробни балон власт у Подгорици. ДПС има 19, а ДФ 13 мандата, дакле 32. Довољно да формирају власт сами, без УРЕ, Дритана и Луке, без Бориса, Душка и Вука и склопе договор да спусте мало тензије. ДПС да се окане свакодневне приче да Србија и Срби уништише Црну Гору и да њени тобожњи агенти у ДФ-у раде за туђе, а не интересе Црне Горе, а ДФ би могао да одустане од приче о нерофирмисаном бившем режиму. Уз то могао би да ДПС да пристане на увођење тробојке као народне заставе и да српски језик буде службени, а ДФ би прихватио постојеће државне симболе, па и химну, као јединствене државне атрибуте!
Уосталом, Црна Гора је подијељена држава у сваком погледу, не само у политичком, него духовном и егзистенцијалном. Подјеле су толике да су се увукле и у породице, па и дјеца припадају различитим нацијама иако су од исте мајке и оца, а и међу родитељима владају подјеле по националној основи. Зар све то не би могло да се залијечи тиме да се у Црној Гори успостави двопартијски политички систем, који би био плод карактеристичне дв0слојности црногорског бића која траје не од јуче, него најмање 100 година, па и дуже! У том случају мале странке би могле да свирају дипле или трубе у трубе и питају се таман онолико колико треба да се питају!
Да се питам, најрадије би комплетан врх ДПС-а смјестио у Спуж, али са оваквим судством и тужилаштвом нема шансе да то Црна Гора уради наредних 20 година. А до тада ћемо се и даље глођати између себе, д0к ће нам ови мали, попут Дритана и друштва, потурати коске да се око њих свађамо и још дубље дијелимо!
Јесте тренутно утопија и вјероватно ће ме неко оптужити да радим ко зна за коју страну или домаћу тајну службу, али на ону ствар ми иду ове мале странке и њихови планетарни апетити. Због њиховог безобразлука извео бих и ја врхунски могући безобразлук, па нека се пуши ко хоће да се пуши, али вријеме је да коначно два по снази слична политичка блока, ставе тачку на мале странке и ослободе нас честих избора и предизборних кампања од којих се преврће стомак!
Вријеме је да се нешто ради и не троше паре на мегаломанске захтјеве микроскопских странака. То би требало да постане јасно ДПС у ДФ-у, као и обичним грађанима, било они Црногорци или Срби. Ипак, обрни и окрени, једног смо духовног коријена, зовемо се и презивамо исто и исте славе славимо, а и има нас преко 70 одсто. Црна Гора је, ипак, барем за нијансу више наша држава!