Предсједник Српске је указао да је масакр над овим недужним људима, који су криви само зато што су Срби, почињен три пута – први пут су га починиле усташе, други пут када Јосип Броз, који је у то вријеме био у Фочи, није хтио да помогне српским збјеговима који су бјежали према Старом Броду у нади да ће стићи до слободне територије и трећи пут – када је комунистичка власт све ове године скривала овај злочин од очију јавности да би се сачувало наводно лажно братство и јединство у Југославије, али само преко леђа Срба.
Он је указао да није Републике Српске и данас би овај стравични крвави пир остао скривен од очију јавности, додавши да је и ово један у низу примјера који потврђује значај и оправданост борбе Републике Српске за њен и опстанак и очување њених институција на које из Сарајева, заједно са странцима, а посебно њемачким злотвором Кристијаном Шмитом упорно кидишу са жељом да нам отму све и претворе нас у празну љуштуру која ничему не би вриједила.
Он је подсјетио да је у знак сјећања на ове српске мученике у Старом Броду, на обали Дрине изграђен Спомен-музеј са уклесаним именима и презименима страдалих, гдје се може видјети да су цијеле породице своје вјечно станиште нашли у Дрини, страдавши од руке злотвора.
– И данас када дођете на то мјесто страдања истовремено „одјекују“ тишина коју прекидају плач дјетета, крици и врисак окамењених мајки, сестара, очева… И нигдје се та тишина и крици „не чују“ истовремено као у Старом Броду – нагласио је Додик.
Он је истакао да о овом злочину остају трајно да свједоче урезана имена на каменом зиду Спомен-музеја, њих скоро 6.000, а у води споменици – окамењена беба у наручју окамењене мајке, окамењени „крик“ мајке са обале која гледа своју ћерку како са стијене скаче у ледену Дрину и нестаје у таласима, односећи све своје дјевојчке снове са собом, окамењени отац са дјететом које још није ни спознало живот, али је, нажалост, прерано спознало људско зло и звјерство…
– Ту је и порука нама, њиховим потомцима, али и будућим покољењима која је урезана на споменику на обали ријеке: „Опростите нам ви, који сте овдје страдали а 66 година смо ћутали о вама. Ипак, нисмо вас заборавили јер овакве ране на срцу никад не зарастају. Злочинцима смо опростили, нека им је лице црно пред Божијом светлошћу!“ Истина о овом злочину коначно је угледала свјетло дана, захаваљујући томе што имамо своју Републику, и нема више скривања, нема више никаквих Јосипа који могу да сакрију злочин над српским народом. Сваки дан ћемо причати о томе, наша дјеца ће учити у школама, посјећивати мјеста страдања и нећемо дозволити да наше жртве буду сакривене, тајне, јер би ми били криви и ништа не би били бољи од оних који су их убили и оних који су их скривали свих ових година – поручио је предсједник Српске.
Он је истакао да је Стари Брод још једна лекција српском народу, коју морамо запамтити и чувати од заборава све иједно име и све иједну нашу жртву.
– Ми јесмо мали народ, али смо поднијели велику жртву у свим ратовима и зато истину морамо да чувамо а културу сјећања да његујемо. Јер, ако заборавимо, може да нам се понови, као што се поновило у протеклом грађанском рату у БиХ – закључио је предсједник Републике.
У прољеће 1942. из Сарајева је кренуло десет хиљада усташа са намјером да протјерају и побију српско становништво. Српски народ са подручја Сарајева, Пала, Олова, Кладња, Хан Пијеска, Рогатице, Сокоца и Вишеграда у збјеговима кренуо је низ Дрину да би спас потражио у Србији.
У Вишеграду, италијанска војска није дозволила народу да пређе преко ћуприје и збјег је кренуо поред Дрине ка селима Милошевићи и Старом Броду гдје се налазила скела.
Усташе су стигле овај збјег и мучки убиле око 6.000 српских жена, дјеце и стараца. Ово је један од највећих покољ над Србима који су починиле усташе у Старом Броду на православни празник Младенци 1942. године.
извор: ртрс
