Саопштење за јавност
Ових дана и мјесеци свједочимо сваковрсном насиљу у Црној Гори. Од обрачуна опасних криминалних кланова до других изузетно насилних напада на црногорским улицама, а који такође озбиљно узнемирују јавност.
Вјерујући да надлежне службе безбједности ревносно чине оно што им је дужност, налазимо за сходно да се обратимо јавности и свакоме ономе коме је стало до гласа Цркве и до мира у нашој отаџбини.
Најприје, желимо да искажемо забринутост чињеницом да у овако малобројној Црној Гори постоји, макар по информацијама које непрестано долазе до јавности, тако велики број чланова организованих криминалних група. Апелујемо на младе људе да се клоне криминала који, иако им обезбјеђује наизглед лаку зараду, уствари представља смртну опасност за њих и дугорочно штети друштву у којем треба да живе они и њихова дјеца. Из пастирског искуства са људима који су прелазили те законске границе, није нам познато да постоје они који желе да им дјеца живе животе сличне њиховима. Међутим, сваки криминал, особито онај насилни и корупционашки, ствара нову спиралу насиља и, без икакве сумње, производи негативне и трагичне посљедице за читаво друштво.
Разумљиво је да у земљи која је тако темељно економски и вриједносно уништавана много деценија неки млади људи своју перспективу траже у брзим начинима зараде. Но, њихова очекивања су привид, који не да им неће помоћи у животу, већ ће и њих и многе друге око њих често коштати живота.
Златно животно правило остаје еванђелска ријеч о томе да не треба другима чинити оно што не желиш да други чине теби, као и народна да без муке нема науке. Добар и смислен живот се стиче Божјим благословом и напорним радом.
Насиље које се догодило прије неку ноћ у Подгорици од стране оних које је држава примила као наше суграђане, а које је изазвало лавину незадовољства код грађана Црне Горе, у потпуности је неприхватљиво. Оно нас наводи на преиспитивање јавних политика и личних убјеђења. Међутим, не смије да нас подстакне на освету, линч и распиривање мржње против оних које сматрамо кривцима. Поготово не на мржњу према цијелим народима и културама.
Насиље је чин појединца, увијек и свугдје. Не зато што групе људи не могу да чине колективне злочине јер смо кроз историју тога били свједоци и жртве, већ зато што сваки онај који чини насиље има личну одговорност. Одговорност пред Богом и пред људима.
Не допустимо себи да упаднемо у замке оних који су управо нас колективно оптуживали као зле, заостале и злочиначке. Не будимо неодговорни попут појединаца који чак и овакве инциденте користе да распирују мржњу против оних које сматрају дежурним кривцима.
Одговорност пред Богом ће Бог мјерити кад дођемо пред Његово лице, али одговорност пред људима је једно од највећих, можда и једино суштински важно, достигнуће савремене цивилизације. Ова одговорност се огледа у тежњи за владавином права као скупом правила и норми који уређују друштво кроз демократски консензус, а огледа се у очекивању да институције служе народу, да не буду самодовољне и у служби било којој појединачној друштвеној групи (класној, религијској, културној, језичкој…). Овакав став о једнакости свих има своје коријене управо у библијском поимању сваког човјека као непоновљиве личности створене по лику Божијем.
Са ових разлога, природно је очекивати да црногорске државне институције, у новим околностима, ослобођени деценијских окова ауторитаризма и владавине једне личности, партије, друштвене групе, створе услове да се црногорски грађани осјећају безбједно у својој земљи.
Свакако да је један од начина за то и да се успостави одговарајућа контрола у вези са онима који долазе у нашу земљу из иностранства. Не смије се, наравно, више никад дозволити да пјесници, универзитетски професори и вјерска лица буду оптужени као они који, по оцјени злонамјерних појединаца и група, наводно угрожавају овдашњу безбједност, немајући иза себе ниједно кривично дјело, а да истовремено опасни међународни насилници, криминалци и осуђени за корупцију – овдје налазе уточиште. Дакако, на држави је да успостави праведне и јасне процедуре у односу на ова питања.
Црква и овога пута, управо уочи празника Светог Петра Цетињског, највећег црногорског борца против крвне освете, насиља и сваке неправде, позива на мир и уздржаност, не на одмазду и насиље, него на доследну примјену закона, подсјећајући на ријечи Господа нашега Исуса Христа: „Блажени миротворци, јер ће се синовима Божијим назвати.“
Честитајући свим православним вјерницима празник Светог Петра Цетињског призивамо мир и благослов на Црну Гору и на све њене грађане.
