У четвртак, 19/6. марта 2026. године, на празник 42 мученика из Амореје у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одржано је редовно годишње сабрање свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске. Сабрање је започело Светом архијерејском Литургијом Пређеосвећених дарова коју су служили Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије и Његово преосвештенство епископ диоклијски господин Пајсије, викарни епископ Митрополије.
Радни дио сабрања започео је уводним словом митрополита Јоаникија, који је, прије свега, истакао важност црквених сабрања, као видљивих знакова саборности и заједништва. Такође је нагласио важност приљежности на пастирском дијелу, које је повјерено свештенству и монаштву, нагласивши да Господ благосиља сваки труд и залагање. Додао је да млађи свештеници и монаси треба да буду пажљиви у духовном руковођењу, да не узимају на себе бремена која не могу да носе, те да се духовништву свагда уче од оних старијих и искуснијих.
Митрополит је нагласио значај вјеронауке и рада са младима у животном добу када су људске душе и срца најотвореније за еванђелску проповијед и сијање ријечи Божије, истакавши да је та учитељска служба важан и интегрални дио свеукупног пастирског дјеловања.
У наставку сабрања, архијерејски намјесници су поднијели извјештаје о животу Цркве у својим намјесништвима, упознавши окупљену браћу и сестре о богослужбеној пракси, најважнијим догађајима, пастирским изазовима, обнови и градњи нових храмова и других црквених објеката, те неким статистичким подацима. Констатовано је да је у већем дијелу Митрополије и даље широко распрострањена пракса сахрањивања крштених хришћана без опијела, те да на то треба скретати пажњу вјерницима.
Међу активностима изложеним од стране архијерејских намјесника, нарочито је похваљен рад на дјелу човјекољубља и помоћи потребитима, а који се остварује како преко Добротворног фонда Човјекољубље и народних кухиња, тако и дјеловањем оних црквених општина, парохија и управа манастира, који за то имају могућности. Ово дјело ће наставити да се развија оснивањем и других установа.
Посвећена је пажња просвјетном раду у Митрополији, који се одвија, прије свега у двије школе: у Богословији Светог Петра Цетињског на Цетињу и у Гимназији ”Свети Сава” у Подгорици. Цетињска богословија је у претходном периоду унаприједила услове боравка и рада ученика и окупљени су позвани да заинтересоване свршене ученике основних школа подстакну на уписивање ове школе, која је најстарија средња школа у Црној Гори.
Гимназија ”Свети Сава” ће наредне школске године дати своју прву генерацију матураната и очекује се да талентовани основношколци буду све више заинтересовани за упис ове гимназије. Усељење у нову, савремено опремљену зграду се очекује већ следеће школске године, што ће дати још већи замах овој просвјетној установи.
Са жаљењем се констатовало да медијска и сваковрсна друга кампања против Српске православне Цркве, нажалост, и даље има велики простор у црногорској јавности. Грубе неистине о наводном непримјереном утицају наше Цркве на државне одлуке и на политичка постављења не престају да се шире од стране одређених група и појединаца. Ипак, то Цркву неће зауставити у томе да слободно и без страха проповиједа ријеч Божију. У исто вријеме ће да настави да захтијева она права и слободе које би требало да има у савременој демократији, и то без оспоравања од стране оних који на Цркву и вјеру и даље гледају очима агресивног атеизма и систематског гурања Цркве на маргину друштва. Такав однос према Цркви црта мете сваком вјернику, а нарочито свештеницима, представља дискриминацију и говор мржње, који још никад није санкционисан.
Недопустиво је клеветничко пребројавање свештенства и монаштва Митрополије на подобне и неподобне, а нарочито стављање на кантар њихове вјерности јединству Цркве, што, нажалост није риједак случај у посљедњим годинама. Такви покушаји раслојавања и сијања подјела су провидни и немају резултате. Непримјерено је и увредљиво упирати прстом у оне који су страдали за јединство Српске православне Цркве и показали спремност на жртву и под најтежим притисцима. На челу са својим архипастирима, свештенство и монаштво је, уз велику подршку вјерног народа, активно радило на онемогућавању политичким и идеолошким интересима да управљају процесима у Цркви – било да су пропагатори тих интереса покушавали да преуређују границе црквене јурисдикције, да кадрирају по Цркви или да нас уче неком новом еванђељу. Јединство међу свештенством које је показано у кризним годинама директног напада на Цркву није нарушено.
Разматрајући медијске написе о могућој подјели Митрополије и одузимања оних дијелова на којима је утемељена Светим Савом, првим архиепископом српским, сагласно је закључено да за тим не постоје никакви пастирски разлози, те би, самим тим, такви предлози били потпуно неутемељени и штетни за мисију Цркве у нашој земљи и представљали би својеврсни удар на историју Митрополије и одвајање од коријена из којих је настала. Сабрани су поздравили став већ исказан у саопштењу Митрополије које је објављено овим поводом.
У ове дане Свете Четрдесетнице, у којима се на свим странама свијета ратује, са овог сабрања је послата порука наде у вјечни живот у васкрсломе Христу, Живот који разара људски страх, несрећу, мржњу и патњу, а дарује мир и љубав.
извор: митрополија
