Поводом текста објављеног данас у штампаном издању и на порталу Вијести, а поводом гласина о изузимању Боке из надлежности Митрополије црногорско-приморске, објављујемо оригинални одговор послат новинару Вијести. Сматрамо да је ово неопходно учинити због чињенице да је објављени новински текст колаж разних мишљења, непровјерених информација и новинарских коментара.
Одговор новинару Вијести
Тема издвајања Боке Которске из састава Митрополије црногорско-приморске није била тема на засједањима Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве, нити у оквиру Митрополије. Не знамо одакле потиче таква гласина, али чини се да она има првенствено политичке мотиве, јер свакако није утемељена у расположењу и вољи мјесног свештенства и вјерног народа.
Вјековно сједиште древне Епископије зетске, благословено Светим Савом, првим архиепископом српским, било је на Превлаци код Тивта. Управо од те епископије је настала Митрополија црногорско-приморска и назив ”приморска” је присутан у њеном имену, не само због савремене јурисдикције, него и ради чињенице да је њено прво сједиште било у Боки.
Када су средином XV вијека Млечани грубом силом потиснули Митрополију са Приморја, Митрополити зетски/црногорски су се на сваки начин, насупрот претензијама млетачких власти, борили да задрже јурисдикцију над Боком, а у чему су имали оданост и подршку тамошњег српског народа.
Када је Аустроугарска успоставила власт у Боки Которској, она је, већ у Његошево вријеме, скоро у потпуности онемогућила јурисдикцију црногорских митрополита над Боком. Да би се смањио политички утицај Беча, од стране православног становништва је затражено да се оснује бококоторска епископија, чему је аустроугарска власт, послије дужег периода отпора, изашла у сусрет.
Послије ослобођења и уједињења, чим су то допустиле објективне околности, Бока Которска је убрзо враћена у јурисдикцију Митрополије. На такав начин је исправљена историјска неправда учињена Митрополији, чиме су укинуте и црквене посљедице млетачке и аустроугарске окупације.
Данас не постоје никакви црквени и пастирски разлози за издвајање Боке Которске из састава Митрополије, особито имајући у виду да је њен најдубљи коријен управо у Боки – у манастиру Превлаци.
Изузимање Боке испод надлежности Митрополије и тиме фактичко обнављање аустроугарске творевине би био својеврстан удар на историјски континуитет, вјековно насљеђе и интегритет Митрополије, јер такав потез не би био вођен разлозима за унапређење црквеног живота, којих, без икакве сумње, нема у овом историјском тренутку.
