Владика Амфилохије је био митрополит црногорско-приморски. Бивши је епископ банатски (1985—1990). Његова почасна и литургијска титула је гласила: архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког.
Рођен као Ристо Радовић, син Ћира и Милеве Радовић, на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. На Богословском факултету СПЦ у Београду дипломирао је 1962. године. Поред теолошких наука, на Филозофском факултету у Београду, студирао је класичну филологију. Постдипломске студије наставља у Берну и Риму. Одатле прелази у Атину, у којој, за време седмогодишњег боравка, поред свакодневне парохијске службе, докторира, а тезу, коју пише на грчком језику, о Светом Григорију Палами, брани уз највишу оцену. Потом, годину дана проводи на Светој гори, а онда је позван да предаје на Руском православном институту „Свети Сергије“ у Паризу од 1974. до 1976, где уз осталих пет језика које је савладао, усавршава и француски језик.
Замонашио се 1967. у Грчкој, где је потом 21. јула 1968. постао јеромонах.
По повратку у Београд је изабран за декана Богословског факултета и ванредног професора, да би крајем 1985. рукоположен је за епископа банатског са седиштем у Вршцу, одакле је уочи Божића 1991. године дошао на Цетиње када бива устоличен за митрополита црногорско-приморско-скендеријско-брдско-зетског и егзарха пећког трона, преузевши титулу коjом се приjе митрополита Амфилохиja служио владика Василиjе. Устоличен је у тешко време. Након дуге комунистичке власти многе цркве су биле запуштене, а број свештеника је умањен, а читаве генерације су биле под дејством комунистичке идеологије. Амфилохије је подстакао обнову цркви и манастира и повећао број свештеника. Покренуо је 1992. гласило Црногорско-приморске митрополије „Светигора“, а покренуо је и широку издавачку активност. Током 1998. покренуо је и Радио Светигора.
Предавао је на Богословском факултету Универзитета у Београду од 1980. до 2005, када се повукао због мноштва обавеза. Поред теологије и филозофије, бави се есејистиком и преводилаштвом. Подстакао је обнову и подизање великог броја цркава и манастира. Године 1996. владика Амфилохије је уредио зборник Јагње Божије и звијер из бездана, у коме се излаже православна филозофија рата. По први пут у историји његове митрополије, године 1993. митрополију су посетила два најистакнутија патријарха, цариградски и руски. Те исте године по први пут је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве одржан у Митрополији црногорско-приморској.
Након хоспитализације патријарха Павла дана 13. новембра 2007. године, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је одлучио да привремено пренесе дужности патријарха српског на Свети архијерејски синод Српске православне цркве на челу са митрополитом Амфилохијем, као замјеником патријарха. Након смрти патријарха Павла, 15. новембра 2009, на ванредној седници Светог архијерејског синода изабран је за Местобљуститеља патријарашког трона.
Одлуком Светог архијерејског синода од 21. маја 2010, именован је за администратора Епархије рашко-призренске, а престао је то бити 26. децембра 2010. године након увођења епископа липљанског господина Теодосија у трон епископа рашко-призренских. На редовном мајском заседању Светог архијерејског сабора одржаном у периоду од 17. до 26. маја, митрополит Амфилохије је именован за администратора новоосноване Епархије буеносајреске.
Митрополит Амфилохије је био други по рангу међу епископима у хијерархији СПЦ, одмах након патријарха српског. Фебруара 2012. добио је почасни докторат Института Светог Сергија у Паризу.
Митрополит је у болницу примљен 6. октобра 2020. године због запаљења плућа узрокованог инфекцијом новог коронавируса. Упала плућа је била залечена и вирусна инфекција престала што је потврдио и негативни тест, а забиљежено и званичним лекарским налазом. Опоравак је текао у добром смеру, али нешто спорије него иначе, што је карактеристично за старије пацијенте. Митрополитово здравствено стање се погоршало 29. октобра, када је приликом контролног прегледа примећено да Митрополит отежано дише уз бол у грудном кошу. Одмах су урађене све анализе. Снимак је показао да је узрок отежаног дисања и бола појава ваздуха у плућима, који се често јавља у ситуацијама у којима пацијент има осетљива плућа због дужине трајања упалног процеса и који су на кисеоничкој терапији дужи период. Преминуо је 30. октобра 2020. године у 8:20 часова, у Клиничко-болничком центру Црне Горе, после примања Свете тајне причешћа. Сахрањен је 1. новембра 2020. године у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици.
Митрополит Амфилохије је био против одржавања Параде поноса, Амфилохије је био и против одржавања исте манифестације у Подгорици, рекавши да су сва таква окупљања насиље над савешћу огромне већине људи.
Митрополит Амфилохије је више пута у јавности исказао став о потреби очувања Косова и Метохије у саставу Србије. Такође, отворено се залагао за заједништво Србије и Црне Горе. Те своје ставове је у једном од обраћања у манастиру Морача изразио речима „Косово је жила куцавица Црне Горе и Србије, не само Србије”.
