И ове године, барски матуранти Гимназије „Нико Роловић“ показали су да достојан крај школовања није само у свечаним одијелима и матурским журкама – већ у пјесми која збори о поријеклу, о части, о коријену. Настављена је традиција која већ постаје озбиљна порука – порука љубави према своме роду, својој вјери, својој суштини и светој земљи – Косову и Метохији.

Уз пјесме младости, орила се пред најзначајнијом средњошколском установом града под Румијом и незванична химна Црне Горе – „Весели се, српски роде“, коју пјева рођена Баранка, Даница Црногорчевић. Њен глас, који је будио успавану душу и код старијих генерација, сада је покренуо и нову – младост која не пристаје на наметнуту амнезију и идеолошку олују. Младост која зна ко је, шта је и одакле је.

Кроз видео записе који су се јуче масовно дијелили друштвеним мрежама, могло се чути клицање српском Косову и Метохији, видјети поносна лица, срца пуна и порука јасна – Бар још дише српски и родољубиво, и то гласно! Упркос тишини институција, упорним покушајима културног прекрајања и дукљанске хистерије, српска ријеч и пјесма звоне и на овом дијелу наше обале. 

Уједно, ово није био само матурски тренутак – већ и чин подршке. И то гласне, искрене и братске – матурантима у Косовској Митровици, у Зубином Потоку, у Грачаници и Штрпцу – младим Србима којима џелати данас забрањују и да се радују. Њих даве, као што су давили Луку Перића, о чему је и Барски портал писао ових дана. А наша дјеца у Бару – пјевају у његово име, у њихово име, у име свих који носе крст бити Србин у временима кад је то подвиг.

Порука је послата. Јасна као дан. Из Бара – града који памти, али и града који чека да се пробуди. Да опет буде бастион српске мисли и слободе, а не феуд испраног духа и лажног европејства.

Бар није заборавио. Млади су нас подсјетили.

Сада је ред на остале.

извор: барски портал