Српски пјесник и академик Матија Бећковић истакао је да је српски народ пјеснички, да живи у својим устима и да му је ту сва имовина.

– Свака права пјесма је љубавна, родољубива и мисаона. Ако то није, није ни пјесма. И добро је што је та подјела укинута. У моје вријеме се у школи тако разврставала и осиромашивала поезија – рекао је Бећковић за Независне новине.

Бећковић је оцијенио да се на неки начин цијело читалачко човјечанство уморило од измишљања и фантазија и зажелило истине и стварности, те да није чудо да су сада популарни мемоари, биографије, свједочења и завјештања.

– Има још један феномен, имао сам прилике да видим писце који када пишу нешто стварно и истинито постају неписмени, а када почну да лажу и измишљају, не само што имају маште и идеја колико хоћете, него постају и писмени. То је стварно феномен. Лагати и измишљати постаје нешто лако, а чак и писмено – додао је Бећковић.

За „Ћерандум“, као алузију на меморандум Српске академије наука и умјетности, Бећковић каже да је постао главни одговор на сва питања.

Он је навео да га није ни прочитао, нити је кад усвојен, нити би био усвојен, али они који су га прогласили главним кривцем за распад Југославије, они су га насловили, украли, објавили.

– Српска академија наука и умјетности би требало да само осуди тај варварски чин, када је тај документ украден из Академије, а умјесто тога продужена је та иста прича и причано је о једном документу који не постоји, никад није ни завршен, нити би икада био усвојен – рекао је Бећковић.

Он је оцијенио да је у питању једна ујдурма која траје за лакше памћење, да се људи не замарају и мисле како је и зашто до свега дошло.

Говорећи о монографији која је објављена прије мање од двије године када је обиљежавано 100 година од рођења Душка Радовића, Бећковић је рекао да Срби нису имали таквог дјела, нити таквог писца какав је био Радовић који је отишао прије толико година, а ниједног дана није био мртав.

За своје аутобиографско прозно дјело „Мајка Зорка“, Бећковић је рекао да је његова мајка напустила овај свет прије четрдесет година, а да је свој животопис написала много раније.

– Ја сам тек ових година завирио у ту њену свеску и могао само да напишем поговор – додао је Бећковић.

Бећковић је рекао да је његова књига „Наћертаније“ продужетак његовог спјева „Ћераћемо се још“, а „Ћераћемо се још“ наставак „Начертанија“ о којем се, како је навео, толико говори, а нико га никад није видио.

Бећковић је добитник Кочићеве награде за ову годину која ће му бити уручена на свечаној академији 59. Кочићевог збора у суботу, 24. августа, у 20.00 часова у Народном позоришту Републике Српске.

извор: ртрс