Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је злочин над невиним војницима и цивилима у Добровољачкој улици једна у низу потврда да су муслимани жељели рат по сваку цијену.

Наредба је била јасна – 2. маја напасти све објекте ЈНА. Територијална одбрана, Зелене Беретке и друге паравојне формације су наређење Алије Изетбеговића у коначници и спровеле у дјело. Тог дана је мучки убијено 19 војника.

– Ја сам са дијелом своје јединице из команде на Бистрику кренуо да пружимо помоћ тим људима тамо у Дому војске, да их извучемо, да их одвеземо до војне болнице да им се пружи стручна помоћ, међутим ми смо дочекани у засједи, значи да је то била једна планска, организована активност – изјавио је некадашњи командир чете Војне полиције оклопних транспортера Срђан Петровић.

– Био сам заробљен 2. маја, размијењен у колони, у ФИС-у сам био, кад је нападнута колона. Размијењени смо, послије тога у Хан Пијеску. И послије тога из Хан Пијеска за Србију – рекао је бивши припадник ЈНА Зоран Марашевић.

Свједочења постоје и о страхотама почињеним 3. маја, када је колона у Добровољачкој улици нападнута током повлачења од стране паравојних муслиманских снага, упркос договору и гаранцијама. Још девет припадника ЈНА убијено је мучки.

– Они су у тим акцијама убијени на возилима или у возилима, или као моји војници убијени су када су били разоружани у Добровољачкој улици на асфалту. Не вјерујем да ћу за свог живота дочекати да неко од тих одговорних за тај злочин, првенствено Ејуп Ганић да одговара – казао је учесник колоне у Добровољачкој Жељко Пантелић.

Ејуп Ганић и још девет особа обухваћено је оптужницом у предмету „Добровољачка“. Поступак је још у току и обухвата искључиво дешавања 3. маја 1992. године, не и дан прије. Но, парадокси, двоструки аршини и одуговлачење нису ништа ново за бх. правосуђе.

– Када треба судити Србима, онда се суди и пресуђује по најстрожим правилима и најкраћим поступцима. Било да је ријеч о суђењима за ратне злочине или актуелним политичко-правосудним прогонима против званичника Републике Српске. С друге стране, суђења Бошњацима за злочине над Србима одуговлаче се унедоглед, као у случају Добровољачке и процесу против Атифа Дудаковића, или се изричу срамне ослобађајуће пресуде, као у случају Насера Орића – изјавила је српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.

Као што је јасно да се судски процес одуговлачи, тако ни 33 године послије не престаје изношење неистина о томе шта се дешавало у мају 1992. године.

Предсједник Српске Милорад Додик истиче да су, жртвом голобрадих младића, Срби платили наук да ријеч муслиманских политичара не вриједи ништа.

– Злочинци никада нису одговарали. Нису чак ни морали да објасне, да се правдају, да покажу трунку кајања. Сарајево је о овом дану увијек ћутало или га славило као неку врсту „побједе“. А када друштво не препозна злочин, оно га уствари понавља. Данас, 33 године касније, злочинци су хероји, а убијени непостојећи у колективној свијести Сарајева – рекао је Додик.

– Ствара се константно некаква мистификација да је ЈНА кренула да нападне зграду Предсједништва, што је ноторна лаж. Али истовремено када се говори да је постојао злочин, он се приписује разним Јукама, Ћелама и осталим паравојним формацијама, иако је евидентно да су они само пуки извршиоци и да су наредбодавци уствари политички и војни врх тадашње такозване Републике БиХ – истакао је в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Тридесет трећа годишњица злочина у Добровољачкој биће обиљежена у Источном Сарајеву, али и у садашњој улици Хамдије Крешевљаковића. Ту ће се након помена у Миљевићима упутити породице убијених и бројне делегације. Поново праћене јаким безбједносним снагама, што сигурно и превише говори о данашњој слици мултиетничког Сарајева.

извор: ртрс