Пише: Иван Милошевић
Није за смијање, није ни за плакање, али јесте вријеме за извјесну дозу песимизма када је у питању сређивање ствари, од политичких до криминалних, у Црној Гори. Данашњи дан је примјер како је доста ствари у овој држави накриво насађено и уколико се тако настави од тако жељених промјена и доласка правде неће бити ништа!
Док се у републичком парламенту данас разговарало о организованом криминалу и шта да се ради да би се њему стало на пут, стотињак метара даље, Ник Ђељошај и Драгослав Бокан, спашавали су компанију „Воли“. Потпредсједник владе лијепо се нацртао на Економском факлучлтету, сликао са Боканом и пружио главном трговачком монополисти подршку што пљачка грађане. И још каже Бокан да је на то принуђен, да је стављен уза зид и да нема натраг, односно обећао је да ће дизати цијене када му падне на памет! Шта о томе мисле несрећни грађани, Бокану није много битно. Он има своје царство, трговачко благо и има намјеру да га увећава, па и да сви попадамо у Црној Гори од глади, Драгослав ће наставити да се игра са цијенама и животима обичних људи. Брани се да је на то принуђен и да неће одустати од борбе! Нико данас да га пита шта би са оним килограмима хероина, како су дошли у његово складиште и како су из њега отишли. Уз полицијску или неку другу пратњу, Бог сами ће знати!
А и што би Бокан бринуо о грађанима, када о њему брине Ник. Каже Ник да не разумије бојкот Бокана, када је он мајка хранитељка за Црну Гору. Не само што продаје домаће производе, него их откупљује, па и сам прави и ради све што је радила Марија Тереза, помаже сиромашне, убоге и гладне. Према Нику, без Бокана пропадасмо начисто и без њега неће имати ни пас за шта да нас уједе. Храни нас, пази, празни новчанике и сламарице, али боље он, него неко други. Баш брига Ника што је Бокан благо стекао за вријеме Мила, умножава га и након што је Мило, тобож, отишао у политичку пензију, а и не пита га за хероин и гдје нестадоше килограми и килограми популарног „бијелог“. Судећи према данашњем дружењу Бокана и Ника обични смртмници су скроз наскроз најебали, има да купују и што им се не купује и има да и без одласка у „Воли“ мјесечно одвајају за издржавање те компаније. Наша је, односно ДПС-овска, и онда за њу нема страха – опстаће, па и да сви ми остали останемо на бијелом хљебу!
А ваљда су се Ник и Бокан овако узгордили, јер им се данас јавио политички и породични шеф. Наљутио се Мило што су га оптужили да је нешто петљао са 17.000 евра! И у праву је Мило! Сваки мјесец згрће милионе, а ови се ухватили за 17.000. Баш мизерно и недостојно грандоманске репутације шефа бившег режима. Па та бројка није равна ни једном његовом сату и сада га неко пита шта је то петљао са тих 17.000. Хајде да га пита за неку милијарду или двије, него за 17.000! Ситно, браћо, ситно и имате ли нешто озбиљније да понудите, а не да машете са том сићом. Подржавам Мила да некоме онако по црногорски ј… оца, јер га узнемирава са том сићом. Да су милиони или милијарде, па да се забрине, овако га само нервирају као она досадна мува што се мота око главе и не да сну на очи!
И јавио се и симпатични Борис из СДП-а. Ваљда љут што га Бокан и Ник нијесу звали на одбрану „Волија“ пожалио се на округли сто о криминалу у парламенту. Каже да је то скуп ПЕС-а и ДФ-а и њихових присталица уз додатак бившег судије и данашњег савјетника Мандића. Па, можда и јесте и за почетак је и то довољно да се утврди како стати криминалу за врат. Умјесто што Борис тражи длаку у јајету, могао је да сврати до скупа ДФ-а и ПЕС-а у парламенту и каже нешто. Деценијама је био политички сарадник Мила, Душка, Бокана и осталих ДПС ведета и вјероватно зна понешто о пљачки и шверцу!
Углавном у Црној Гори ни око чега нема договора! Свако своју вуну преде и нада се да ће противнику цркнути крава, а можда и нешто вредније. Наша мала барка плута на пучини и пуна је рупа. И то од подводних хриди, односно ДПС-а и њених сателита, који је не штеде и вуку на дно. Нијесам сигуран да у томе неће успјети, јер су те хриди градили и бетонирали деценијама. Мала барка је тек почела да плови и ево већ пет година никако да уплови у мирну луку. И још када је продрмају закупци плажа из Улциња, мале су шансе да се одржи на површини. А можда се и деси неко чудо, па мала барка савлада и сломи оштре хриди! Можда!
