Према незваничним информацијама, Влада Црне Горе и закупац Адријатик пропертис близу су постизања споразума који би омогућио привремено отварање комплекса, уз истовремено замрзавање арбитражног поступка у Лондону на шест мјесеци.
Ако се то догоди, а сва је прилика да хоће, то би означило могући крај једног од најупорнијих институционалних ћутања у савременој црногорској економској историји – ћутања које се протезало преко зараслих стаза, закључаних капија и све хладнијих односа између државе и њеног најпознатијег туристичког симбола. Иако јавност још чека званичну потврду, до редакције „Дана“ су стигли дјелови споразума о дјелимичном поравнању између Владе Црне Горе и компаније Адријатик пропертис.
Према доступним информацијама, Адријатик и Аман су се сагласили да су они и/или АГС дужни да хотел поново отворе и држе у функцији најмање осам мјесеци годишње. Ипак, за 2025. годину, уз сагласност свих страна, предвиђено је скраћење тог рока на пет мјесеци. Овај уступак се не тумачи као признање било какве одговорности, већ искључиво као прагматичан потез у циљу изласка из правног и економског ћорсокака.
Договор предвиђа прецизне рокове отварања појединих дјелова комплекса, па вила Милочер, Аман СПА и ресторан „Оливе“ морају бити отворени у року од 45 дана од дана потписивања споразума, плаже Свети Стефан Исток, Запад и Краљева плажа најкасније 75 дана од потписивања, а острво Свети Стефан, као средишњи симбол комплекса, мора бити отворено до 105. дана.
Иако се не одустаје од ставова о власничким и употребним правима над појединим катастарским парцелама, стране су привремено договориле режим приступа који балансира између комерцијалних интереса закупца и очекивања јавности. Краљичина плажа, пјешачка стаза и мост, који су у протеклим годинама били епицентар спора и незадовољства грађана, остају под ограниченим режимом: приступ је омогућен искључиво хотелским гостима у периоду од 8 до 21 час, док ће од 21.01 до 7.59 јавност имати слободан улаз. Када је хотел затворен – приступ ће бити могућ 24 часа дневно.
Посебна пажња посвећена је пјешачком мосту који води на острво Свети Стефан. Према договору, Адријатик и партнери ће моћи да поставе капије и рампу на његовом улазу, чиме ће се приступ острву ограничити само за госте хотела. Ипак, задржана је могућност да се јавности омогући двоструки дневни улаз у виду организованих тура, које могу бити комерцијално валоризоване кроз наплату карата. Такође, становницима Будве и околине биће омогућен приступ у вјерске сврхе – конкретно, присуству службама на острву, чиме се одговара и на раније захтјеве локалне заједнице.
Значајно је да уговор изричито забрањује постављање додатних физичких баријера које би могле додатно ограничити јавни приступ, осим оних које су изричито поменуте или већ постоје. На овај начин се покушава осигурати да договорени режим не прерасте у фактичку ексклузију јавности, што је била једна од кључних тачака незадовољства претходних година.
Споразум је конципиран као привремено, дјелимично поравнање, које не прејудицира исход арбитражног поступка. Ипак, његова економска и симболичка важност је немјерљива. Јасно се наводи да се овим не признаје одговорност ниједне стране, већ да се жели избјећи додатно правно погоршање, ескалација трошкова и продужење агоније. Документ је класификован као повјерљив, у складу с правилима међународне арбитраже, али из његовог тона произилази да су обје стране свјесне потребе за редефинисањем односа.
Услови споразума не могу се јавно објављивати, осим ако то није законски обавезно или неопходно за његово спровођење. Чак и тада, страна која жели објаву мора претходно обавијестити све остале потписнике и затражити њихову писану сагласност.
Договор не искључује могућност да се било која од страна, у случају потребе, повинује обавезама које проистичу из налога надлежног суда или регулаторног тијела. Тиме се оставља отворен простор за будуће правне маневарске потезе, у зависности од развоја догађаја у арбитражном процесу.
Дјелимично поравнање
У практичном смислу, ово дјелимично поравнање представља својеврсно примирје: закопавање ратних сјекира док се тражи политички и правни излаз из дуготрајног спора. Држава се тиме повлачи из фронталног сукоба и улази у зону компромиса, задржавајући своја права у арбитражи и штитећи се од даљих финансијских губитака. Са друге стране, Адријатик пропертис и његов партнер Аман добијају оно што им је од почетка било кључно – контролисани амбијент у којем могу несметано пружати ексклузивни туристички производ.
Истовремено, грађани Црне Горе, посебно становници Будве и околних мјеста, добили су макар привремене гаранције приступа плажама и светилиштима која су за њих много више од љетњих дестинација – то су простори сјећања, идентитета и поноса. Задржавање права на вјерски приступ острву Свети Стефан и ограничен али могући улазак током ноћних сати можда није идеално рјешење, али представља важан корак у обнови повјерења.
Питање приступа плажама Свети Стефан Исток, Свети Стефан Запад и Краљевој плажи остаје регулисано по моделу који је важио до затварања хотела 2021. године. То практично значи да би режим могао подразумијевати ограничени приступ, али не и потпуну приватизацију, што је критика која се често чула током ранијих сезона.
Засад, оно што је извјесно јесте да ће Свети Стефан, ако се сви договорени рокови испоштују, већ овог љета поновно постати активни дио црногорске туристичке понуде. То не значи само повратак елитних гостију и међународне пажње, већ и важан психолошки сигнал – да се један од најзначајнијих симбола црногорског суверенитета, љепоте и културног идентитета враћа свом изворном смислу: да припада свима, без обзира на границе, али под условима које држава и закон препознају као легитимне.
извор: дан
