Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

После Првог светског рата организована су летовања на Јадрану као део примене идеје словенске узајамности. Чеси су оснивали своја летовалишта на обалама Јадрана. Најпознатије летовалиште било је у месту Купари код Дубровника. Соколи из Дубровника приредили су излет и јавни час у Купарима 1927. Гости из Чешке срдачно су дочекали соколе. (1) Делегација Сполека Чехословачких царинских чиновника посетила је маја 1928. Југославију. Посета је била део заједничке акције за политичко, економско и културно зближавање народа Југославије и Чехословачке. Били су срдачно дочекани од власти и од народа, у чему су предњачили соколи. На станици у Гружу госте су дочекали представници Трговачке Обртничке Коморе, Ческе Беседе и многобројно грађанство. Поздравну реч одржали су представник  Коморе и Ческе Беседе а у име царинских чиновника Васо В. Пипер (члан Соколског друштва Дубровник)  који је говорио о везама двају братских народа. Гости су разгледали лепоте Дубровника под вођством професора Марка Мурата и Ника Ђивановића. Увечер приређен је банкет од стране Општине и Трговачког Удружења. На банкету су били присутни представници војних и цивилних власти и елита града. Гости су бродом  „Куманово” отпутовали за Котор. На Цетињу госте је поздравио Гавро Милошевић, староста Соколске Жупе Његош. На повратку у Котору су се укрцали на брод „Карађорђе”. У Макарској на обали је било искупљено сво грађанство са музиком и представницима свих месних власти. Дирекције Дубровачке и Јадранске Пловидбе омогучиле су гостима бесплатну вожњу на својим луксузним паробродима. У Споменици коју је поводом посете издало Удружење царинских чиновника краљевине С.Х.С. истакнуто је: „Нека ова споменица буде вечни спомен нашега Удружења и нека служи као пример будућим генерацијама: „Да у славенској узајамности лежи срећа свих Славена ! ”.”   (2) Прашки „Народни листи”  од 22 маја 1932. објавили су позив : „Чехословачка република има много природних красота, али нема мора, међутим га имају зато наша браћа Југословени, чија земља није за нас иностранство и туђинство, јер се међу њима осећамо као међу својима најближима. Сматрамо зато својом дужношћу да скренемо пажњу свакоме, који жели да се опоравља на мору или који треба да према  лекарској препоруци, пошаље своју децу на море, да се одлуче свакако за југословенски Јадран. На то смо посебно обвезани ове године с разлога, што се спрема огромна маса југословенског Соколства, на наш слет, па ако се око 8.000 Југословена, при овој опћој кризи, одлучило да дође к нама у Праг, онда је тај њихов гест а уједно и жртва збиља убедљив доказ пожртвоване братске љубави, која се не сме заборавити. Остајмо верни један другоме, узврачајмо љубав љубавју, позорност  позорношћу. Зато морате ли на море, дајте свакако предност Југославији, њезином и нашем Јадрану !”. (3) После слета у Љубљани 1933. група од око 1.000 чехословачких  сокола и соколица предвођена Трухларжом посетила је Котор. Дочек је био величанствен. Маса народа са градском музиком дочекала је соколе из Чехословачке на обали. У име града поздравио их је градски начелник. У име сокола поздравио их је Марчић и истакао словенску солидарност и верност за верност. Трухларж се захвалио. Гости су разгледали град и његове знаменитости. Многи су пошли и до Цетиња.  Трухларж је желео да поздрави бискупа Учелинија. Заједно са Марчићем посетио га  је. Бискуп је био ганут посетом, захвалио се на пажњи и истакао братство народа Југославије и Чехословачке. Чехословаци су били испраћени музиком  урнебесним поклицима. Которске госпође и соколице предале су неколико кита цвећа. (4) Чешки туристи су у све већем броју летовали на Јадранском мору. У Чешкој је постојала литерарно-музичка едиција о Јадрану. Чешки виртуоз на виолини Луис Замечник  долазио  је и раније у Цавтат.  У хотелу „Тиха” био је одсео  као спортски риболовац који је цео дан пецао.  Наступио је 17. јуна 1934. на позорници дворане хотела Купари. Изводио је народне напеве уз пратњу на клавиру маестра Рудолфа Чихала. Чист приход поклонио је соколском друштву Цавтат. Због њих  је и приредио концерт. Истакао је за  соколе да су његова браћа са Јадрана. Соколско друштво Цавтат наградило га је са  ловор венцем који је исплела чланица Марија Шварц. Други ловор венац предао му је телепат Свенгали у име госпође Павелове из Купара. (5) Песник и књижевник Јири Махен, чије је право име било Антонин Ванчура, био је нарочити пријатељ Југославије и Јадранског мора. Сваке године долазио  је  у Далмацију, а нарочито на острво Хвар, где је на својим шетњама по Јелси, Брусју и осталим селима острва долазио у додир са рибарима и сељацима и показивао нарочиту љубав за њихов мукотрпан живот. Био је несрећан када је, због тешке плућне болести, морао да се одрекне излета на југ, па је свој бол изразио у књизи „Растанак са југом”. Његова збирка стихова „Растанак са југом” објављена 1934 године и читава посвећена Далмацији, имала је по „Соколском гласнику” нарочити успех, једнако као и „Рибарска књига” и многа остала његова дела. Рођен је 1882 године у Часлави, био је директор библиотеке града Брна и написао је низ песничких, драмских и критичких дела. Био је песник унутрашњих душевних болова, дубоко мисаон и осећајан. Нарочито су му биле познате драме „Пророк”, „Мртво море” и  „Јаношик”, збирке стихова „Пламинки”, „Баладе” итд. (6)     И после Судетске кризе 1938 године настављена су чешка летовања на Јадрану. Нараштај Соколског друштва Корчула, срдачно је поздравио групу од 70 чешке деце, која су се враћала из Дубровника у Чешку. Нараштајци су својој словенској браћи поделили дарове. На обали су се вијале југословенска и чехословачка застава. У часопису „Соколски Гласник” истакнуто је да је испрачај оставио на бројне присутне дубок утисак. (7)

  Сем Чехословака и припадници осталих словенских народа летовали су на Јадрану. На иницијативу југословенско-бугарске лиге у Београду и бугарско-југословенског удружења у Софији у међуратном периоду организовано је да студенти из Југославије проводе летњи одмор на Црном мору а бугарски студенти на Јадрану. У Бургасу и Варни је 1939 године летовало 110 студената и студенткиња из Југославије. Четрдесет бугарских студената и студенткиња, чланова академске секције бугарско-југословенског удружења у Софији, отпутовало је под вођством председника секције Илије Млечкова преко Београда за Дубровник. У Дубровнику и   Цавтату провели су тридесет дана, а затим  су кренули у десетодневни излет по обали Јадрана. (8)

После окупације Чешке 1939. национална удружења су помагала чешким избеглицама које су бежале преко Југославије.  Соколско друштво у Великој Кикинди приредило је децембра 1939. соколско вече у оквиру Петрове петолетке. Било је преко 150 чланова друштва на приредби. Прочитано је писмо чехословачког посланика у Паризу Осуског, које је упутио соколима и грађанима у Великој Кикинди, захваљујући на гостопримству указаном избеглицама из Чехословачке, у марту 1939. (9) Коло Српских Сестара примило је у свој дом у Београду породице са малом децом на стан и храну. Дали су одела, џемпере и друго избелицама. Чланице Кола скупљале су прилоге и чиниле све да олакшају и ублаже тешке дане словенских избеглица. У свом извештају за 1939-40. чланице Кола истакле су да су издале 2.823 оброка у свом дому за словенске избеглице и избеглице из Бановине Хрватске. Сем тога дале су за избеглице 3.660 динара, а удружењу чешких жена за њихове циљеве 3.327 динара. (10)

У међуратном периоду у ослобођеним словенским државама дошло је до примене принципа словенске узајамности кроз летовања на обали Јадрана. Чеси су сматрали да је обала Југославије и њихова обала. Зато су оснивали своја летовалишта на обалама Јадрана.  Најпознатије летовалиште било је у месту Купари. Међу чешким пријатељима Далмације истицао се књижевник Јири Махен. Писао је о Далмацији у својим делима. И остали словенски народи су користили летовања као примену идеје словенске узајамности. После окупације Чешке 1939. национална удружења помагала су чешким избеглицама које су бежале преко Југославије.

Напомене :

1. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 72, 73; В, „Соколско друштво у Дубровнику”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. маја 1927, бр. 9, стр. 210; „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 априла 1927, бр. 7, стр. 155; В.П. „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 30. септембра 1927, бр. 18-19, стр. 308;
2. „Споменица на посету Сполека …”, Царински гласник, бр.7/8, Београд, јули-август 1928, стр.203,246-254;
3. „Словенска солидарност”, Кроника, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 маја 1932, бр. 22, стр. 4;
4. „Соколско друштво Котор”, „Соколски гласник”, Љубљана, 28 јула 1933, бр. 30, стр.3;
5. „Концерат уметника Замечника у корист Сокола”,  „Соколски Гласник”, Љубљана, Видовдан 1934, бр. 27, стр. 9;
6. „Смрт чешког пријатеља Југославије”, „Соколски гласник“, Београд, 2 јуна 1939, бр. 22, стр. 5;
7. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 6;
8. „Узајамна летовања бугарских и југословенских студената”, „Соколски гласник”, Београд, 4 августа 1939, бр. 31, стр. 1;
9. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски Гласник”, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 2;
10. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 5, 6;