Пише: Велимир Ралевић

Кроз суфинсирање Министарства културе и медија  Црне Горе, а на основу Конкурса „Развој културе на сјеверу“ за 2025. годину, недавно је у издању бјелопољсог „Пегаза“ објављена (једанаеста по реду) књига прича „Испред платна“, аутора Милије Пајковића.

У свом надахнутом и препознатљиво-допадљивом причарском маниру, аутор је, још једном, успио да пронађе и „ишчачка“ животно гласје његових нових јунака.

И са овом књигом Пајковић је доказао да је приповједач  чији су записи љетописи са душом. Добро је што и сам аутор – неуморни трагач за полимским про/словом, из помало успаване и, за многе, замагљене јучерашњице, успијева да извуче на свјетлост дана траготворне жуборе и животне збиље полимске чељади, која у Милијином драгоцјеном исказу наново оживљава и налази боравиште у сјећању и памћењу.

Као на филмском платну, ређају се приче – биљежнице из пробуђене тишине: Илијино корито, Пут, Стара крушка, Полакоте, Опанак, Улица Пролећна, Беркова свеска, Питомињска школа, Гарга, Стаменина освета и многе друге.

Све ове приче неодвојиве су од живота и осјећајности. Кроз њих, као путељци, вијугају и преплићу се ликови од заноса и неспокоја, чије је нити, зналачки, Милија Пајковић уплео у постојан и нераскидив вез – у своје особено књижевно платно.

Управо у причи „Платно“, на једном мјесту ће и записати:

„Наш живот је чврсто утиснут на платну, иако ријетко размишљамо о томе и то прихватамо, а некако испада да смо ми, иако његови главни глумци и глумице ријетко ИСПРЕД ПЛАТНА. Највише смо, дакле,у њему и препустимо се радњи која више зависи од других, него од нас самих, која је варничава и искричава кад је у боји, и на широком платну, али и много другачија кад је понекада и у црно-бијелом издању – која је често независна од нас, од наших потреба, надања, жеља, стремљења“.

Како год, аутор је успио да ријечима обоји људе и поднебље завичаја, али и знатно ширег подручја – објавом „Испред платна“.

(Милија Пајковић – „Испред платна“, Пегаз, Бијело Поље, 2025. год. 248 стр., цртежи: Миленко-Мићо Пајковић, корице: Милија Пајковић)