КЊИГА О АМФИЛОХИЈУ: Загрљај за вјечност!

Нова књига о блаженопочившем Архиепископу цетињском Митрополиту црногорско-приморском Зетско-брдском и скендеријском и егзарху свештеног трона пећког Амфилохију Радовићу „Загрљај за вјечност – Благо мени, биће нешто од тебе!“ у припреми, ускоро излази из штампе!

 Сјећања на великог архијереја цркве Божије, Митрополита Амфилохија, у најновијој књизи „Благо мени, биће нешто од тебе“ – Загрљај за вјечност“, подијелиће са читаоцима,

-Блаженопочивши Епископ Атанасије Јевтић, Митрополитов сабрат од богословских дана до краја његовог земног живота, који га је исповиједио на болесничкој постељи;

-први теолог из Скадра на Руској Православној Духовној Академији у Москви, професор Цетињске богословије, Аполон Алексејевич Мишченко, од Скадра преко Цетиња до Москве;

-др Сандра Ђурановић, љекар специјалиста Ургентне медицине, и први токсиколог у Црној Гори, Митрополитово духовно чадо, која га је лијечила и дуго година бринула о Митрополиту Амфилохију;
протојереј Раде Радовић, рођени брат Митрополита Амфилохија;
Павић Радовић, рођени брат Митрополита Амфилохија;
Василије Радовић, рођени брат Митрополита Амфилохија;
Добрија Радовић, рођени брат митрополита Амфилохија;
хаџи Радован Радовић,

-Митрополитов синовац, професор Цетињске богословије мр Арсеније Радовић;

-Митрополитов синовац, фрескописац и теолог Анастасије Радовић; аутор спјева о Митрополиту Амфилохију „Светигорник“ од 3500 стихова!

-српски народни пјесник Младен Шарчевић Црмнички, који је отпјевао Митрополита Амфилохија у тридесетак пјесама;

-српски народни епски пјесник чтец и теолог и химнограф Блажо Љ. Даниловић, који му је написао акатист тропар, и отпјевао га у више десетина пјесама;

– Раде С. Булајић, виши асистент Православног Богословског Факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву, просфорник и архивар Манастира Острог;

– Милоица Ђукановић, црквењак древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу;

-Аница Микић из Никшића,
-архимандрит Теодор Бојовић, игуман манастира Светог Саве у Илајну у Аустралији;
-проторојереј-ставрофор Драгољуб Пантелић, свештеник из Аустралије;
проф. др Ружица Чупић Марић, редовни професор православног Богословског факултета Светог Саве у Либертивилу;
-проф. др Трипко Драганић;
-Драгана Д. Мирковић, пјесникиња, аутор пјесама „Ђедо“ и „Не дамо светиње“;
-монахиња Севастијана Ускоковић из манастира Свете Јелисавете из Минска;
-Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и Катихетског програма Радио Светигоре,
-Ђорђије Копривица, српски народни гуслар,
-мр Иван Костић, предсједник Двери;
-Павле Брајовић -Јакоја, предсједник Удружења Срба и Црногораца „Морача-Розафа“ из Скадра;
и многи многи други, монаси, монахиње, вјерни, духовна чада Митрополита Амфилохија из свих српских и поморских земаља, и из Грчке, Русије, Француске, Америке, Аустралије…
говорећи своја сјећања на драгог, духовника, професора и учитеља живота, незаборавног светог човјека, Митрополита Амфилохија.
У додатку књиге су и сјећања, бројни говори и ријечи, изговорене на годишњим поменима Митрополиту Амфилохију.
Сва свједочанства у књизи су капи живе воде у безобални океан светотројичне љубави Божије, којом је живио, дисао и ходио овај велики човјек Божији Митрополит Амфилохије…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ПРЕКО 190 ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА АПЕЛУЈЕ НА СРБИЈУ, СРПСКУ И ЦРНУ ГОРУ: Универзитет у Косовској Митровици мора да се заштити од Куртијевог терора и могућег гашења!

ПРИЈЕ 56 ГОДИНА, СРПСКА ЕМИГРАЦИЈА ОКУПЉЕНА ОКО АЛИЈЕ КОЊХОЏИЋА: Броз пресвучени усташа, одговоран за бројне злочине над Србима!

ЦЕТИЊЕ: Митрополит Јоаникије разговарао са конзулом Србије, Јасмином Милачић!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

Milo-Djukanovic-1478

ОСВРТ, СРАМОТА: Три Милова сата!

Penzioneri,
Rubrika: drustvo, trece doba,
Datum:22.02.2006.
Mesto: Novi Sad
Foto: Nikola Stojanovic

ИЗ УГЛА ПЕНЗИОНЕРА, РУЖА ГОЈКОВИЋ: Нијесмо број на табели!

Tito_Draza

ПОРТАЛ „СРПСКА 24“ ПОЗИВА ПРЕДСЈЕДНИКА ДРЖАВЕ: Формирајте тим историчара који би за пет до десет година прикупио домаће и стране архиве о партизанима и четницима, до тада општенародни мораторијум на те теме!

sudjenje-suzana-mugosa

ПАРТИЈА ПЕНЗИОНЕРА ПОДНИЈЕЛА КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ: Да одговарају сви одговорни за пропалу пресуду о „државном удару“!

nikoLAGORSKI

МАЛО ПОЗНАТО: Четници ослободили Пријепоље, Енглези побједу приписали партизанима!