Аутор: Тихомир Бурзановић

Диктатура није феномен личне амбиције сама по себи – она је резултат деловања криминалаца, корумпираних политичара, „проститутки моћи“ и тајних служби које обликују друштво, економију и јавно мњење. Само друштво које препозна ове механизме може се заштитити од тираније.

 Фабрика моћи на Балкану

Диктатура у региону није случајност. У Србији, Црној Гори, Републици Српској и на Косову и Метохији, историја последњих тридесет година показује да ауторитарни лидери не долазе из ничега. Они су производи мрежа моћи које укључују криминал, корупцију, медијски манипулативне праксе и улогу тајних служби које не штите јавни интерес, већ интересе одређених група и појединаца.

У Србији, на пример, комбинација политичког капитала и веза са тајним службама и бизнисом омогућила је успон фигура које су консолидовале моћ преко медија и државних ресурса. У Црној Гори, криминални ланци и контрола над економским токовима створили су терен на којем је диктаторски стил владања могао да се развије готово неометано.

 Тајне службе: сјенке које обликују лидера

 У Републици Српској и на Косову и Метохији, тајне службе често играју кључну улогу у обликовању политичке сцене. Њихова моћ није само у прикупљању информација, већ у селективној промоцији појединаца, компромитовању ривала и стварању политичких пакета подршке. Тајне службе креирају оквир у којем потенцијални ауторитарни лидер може расти, док истовремено скривено манипулишу јавним мњењем и политичким ривалима.

Без њихове подршке, многи лидери који данас делују самостално, били би маргиналне фигуре. Њихов успон је производ софистициране стратегије моћи.

Криминал и корупција: економски стуб диктатуре

 Криминалне организације и корумпирани политичари пружају финансијски и логистички темељ ауторитарној власти. Новац стечен нелегално омогућава кампање, корумпира јавне институције и ствара мреже лојалности. У Црној Гори, током претходних деценија, контрола кључних економских сектора омогућила је политичарима да консолидују моћ упркос формалним демократијама. У Србији, везе политике са организованим криминалом омогућиле су дуготрајну концентрацију моћи у рукама неколико лидера.

„Проституција моћи“: привид харизме

Политички спектакл и гламур служе да прикрију прљаве руке које управљају државом. Медији, јавне личности и поједини културни радници често „продају“ привид подршке, стварајући харизматску фасаду диктатора. У Републици Српској и на Косову, такви механизми користе се за мобилизацију јавности и легитимизацију ауторитарних одлука.

 У овој мрежи, лидер не делује сам – он је врх пирамиде подршке коју чине они који остварују директну корист од његових одлука.

Друштво мора препознати творце диктатуре

 Диктатура не настаје спонтано. Она је производ сложеног система интереса криминалаца, корумпираних политичара, „проститутки моћи“ и тајних служби. Ако се овај систем не препозна и не раскринка, ауторитарне фигуре настављају да јачају, док друштво остаје рањиво.

 Само јасно препознавање и одговорност свих учесника – од политике, медија до економских актера – може осујетити стварање диктатора. Без тога, лидер се не рађа – он се производи.