У току је сједница Анкетног одбора за поступања државних органа у политичким убиствима и нападима на новинаре и интелектуалце. На дневном реду је узимање изјаве од Милана Пауновића у односу на случајеве који су предмет рада Одбора. Пауновић је изнио низ тешких оптужби на рачун врха Министарства унутрашњих послова и Државне безбједности Црне Горе, тврдећи да су поједини службеници активно опструирали кључне истраге, прикривали убиства, сарађивали с организованим криминалним групама и учествовали у политички мотивисаним нападима.
У средишту његовог свједочења нашла се ликвидација савјетника за безбједност предсједника Горана Жугића, за коју је навео да службе безбједности нијесу пружиле никакву помоћ у њеном расвјетљавању.
Пауновић је говорио и о бруталности тзв. “црних тројки”, пријетњама упућеним њему и нападу на његовог сина, те повезаности оружаних убистава с људима из МУП-а.
Предсједник Скупштине Андрија Мандић оцијенио је Пауновићеве наводе као “живу истину” и поручио да је “активирао атомску бомбу”, затраживши евентуално ново саслушање, уз констатацију да безбједносни систем не може бити реформисан постојећим средствима и стандардима.
14:17
Пауновић каже да је у том времену било непаметно да пријави сазнања тужилаштва.
„Ми смо сви знали шта се дешава. Коме да поднесем? То је немогућа мисија“, рекао је Пауновић.
Подсјетио је да је обавијестио министра.
Андрија Мандић саопштио је да је јасно што Пауновић није информисао тужилаштво, посебно имајући у виду да је врховни тужилац у затвору.
Захвалио је Пауновићу на храбрости да иступи, и поручио да би, у случају да је ветинг спроведен и Анкетни одбор након ових сазнања престао да постоји.
13:58
Пауновић каже да уколико се убиство Душка Јовановића не расвјетли у наредне пола године-годину, никада се неће расвијетлити.
„Вријеме је да се то заврши“, поручио је Пауновић.
13:54
Пауновић је рекао да не мисли да је неопходно да добије полицијску заштиту, јер је није тражио „ни тад ни сад“.
13:52
Повјерити 4.-5.000 људи једном човјеку, без икакве контроле је непаметно, каже Пауновић.
Додаје да је било незамисливо да се формира клан у оквиру УП.
13:41
Андрија Николић (ДПС) је питао о формирању Црних тројки, Седмој управи, а интересовало га је зашто Пауновић ове податке није подијелио са надлежним органима, те да ли ће информисати тужилаштво о информација које има.
„Да ли оно што сте говорили можете поткријепити материјалним доказима?“, упитао је Николић Пауновића. Питао га је и када је отишао у пензију и шта је био разлог повратка у службу на позицији начелника Одјељења за интегрисано управљање границом.
Пауновић је појаснио да је на састанку са Ђукановићем у Вујановићем стекли утисак да су они имали објективну слику шта се десило приликом убиства Жугића.
Казао је да је урадио све што је могао у оквиру својих надлежности, и да је његова улога била да информише надлежне о сазнањима које је имао, што је и учинио.
13:35
Милан Кнежевић (ДНП) каже да директор полиције, колико је данас, Пауновићу треба да обезбиједи пратњу и да он постане штићена личност, јер је угрозио свој живот и породице.
„Потврђено је да он Душко Марковић није говорио истину. СДТ има обавезу да Марковића саслуша на све ове околности“, додао је Кнежевић.
Лидер ДНП је питао Пауновића да ли је могуће да је једна иста особа осумњичена за ликвидацију Горана Жугића, Белог Распоповића, Мишка Крстовића и Душка Јовановића.
„Да ли је та особа и даље у бјекству“, додао је Кнежевић и питао и „ко је из Седме управе био задужен за давање логистике Земунском клану“ и рекао да је тај клан био у сарадњи са Седмом управом и АНБ-ом био егзекутор Зорана Ђинђића те покушаја атентата на Вука Драшковића.
Чланови Анкетног одбора треба да прођу процјену безбједности након данашње сједнице.
„Тврдим да смо угроженији од сваког тужиоца јер смо данас отворили и освијетили двоиподеценијски период испуњен убиствима, пребијањима…“, сматра Кнежевић, јер су, како каже, освијетлили двоиподеценијски период убистава и пријетњи.
„Држава је била организатор свих ових убистава о којима говоримо. Вукашин Мараш је био организатор, и сматрам да ништа више неће бити исто у Црној Гори“, истакао је Кнежевић.
Каже да има посла за тужилаштво, јер више ништа од овоих информација нијесу гласине.
13:26
Миодраг Лаковић (ПЕС) поставио је питање у вези са радом Седме управе, интересујући се да ли је у њен састав могао бити изабран неко ко није био усклађен с политичком линијом ДПС-а. „Да ли су предузимали одређене активности које су подразумевале политички притисак на службенике?“, упитао је Лаковић.
Питао је да ли има трага службе у двоструком убиству на Паштровачкој гори.
13:24
Посланик Грађанског покрета УРА Филип Аџић оцијенио је да би данашње свједочење Веселина Пауновића могло имати историјски значај – како у политичком, тако и у суштинском смислу. Истакао је да је Пауновић изнио кључну тврдњу, која отвара озбиљна питања, а то је да су појединци из безбједносног сектора – умјесто да штите грађане – учествовали у њиховом пребијању, па чак и ликвидацијама.
Аџић је упитао у којем временском периоду је Пауновић подносио пријаве и указивао министру на незаконите активности, те да ли су му надлежности биле узурпиране док је био на челу Центра безбједности Подгорица. Посебно је апострофирао Пауновићеву изјаву да су најмање четири убиства извршена оружјем које је било у посједу МУП-а, као и наводе да су “значајнији криминалци” посједовали службене полицијске легитимације – што, како је казао, додатно компромитује начин функционисања система у том периоду.
13:24
Посланик СНП-а Богдан Божовић затражио је појашњење околности под којима је дошло до пребијања Пауновићевог сина, односно да ли је тај напад био повезан са неким конкретним случајем или истрагом.
Божовић је додатно упитао да ли је Министарство унутрашњих послова у том периоду дистрибуирало оружје криминалним структурама, те да ли Пауновић посједује било каква сазнања о убиству главног и одговорног уредника листа „Дан“, Душка Јовановића.
13:10
Посланик Момчило Лековић захвалио се Веселину Пауновићу на доласку и, како је рекао, на спремности да изнесе истину пред Одбором. Упутио му је низ питања у вези са безбједносним приликама током политичке кризе из 1998. године, када је дошло до цијепања јединственог ДПС-а.
Затражио је појашњење да ли је тада, као начелник Центра безбједности, био изложен притисцима да учествује у пребијању грађана, те каква је конкретна наређења добијао. Такође је питао да ли има сазнања да су појединци из сектора безбједности спроводили активности усмјерене на изазивање хаоса и нереда ради осигуравања политичке превласти Мила Ђукановића над Момиром Булатовићем.
Лековић је, између осталог, желио да зна да ли је безбједносни апарат у том периоду незаконито ангажовао трећа лица, укључујући учеснике ратова на простору бивше Југославије, који нијесу били држављани Црне Горе, а који су довођени у сврху политичког обрачуна.
13:05
Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић Пауновићу је рекао да је све што је казао „жива истина“ и истакао да је Пауновић први високи полицијски функционер који је проговорио на овакав начин“.
Мандић је затражио и да Пауновић поново буде саслушан, уколико за то буде потребе.
Истакао је да је Пауновић данас на Одбору активирао „атомску бомбу“.
„Сад кад Вас слушам на памет ми падне Небојша Медојевић који је предлагао да се Џавна безбједност расформира. Наш безбједносни систем је толико контаминираран да се не може репарирати стандардним ‘љековима’. Можете ли нам казати нешто везано за криминална лица из Србије који су били припадници Седме управе који су повезани са убиством Зорана Ђинђића“, упитао је Мандић Пауновића.
12:52
Пауновић наводи да је стекао утисак да врх МУП-а усаглашено дјлеује, али увјерио се да то није баш тако.
„Увјерио сам се у предмету убиства Радована Ковачевића испред КБЦ-а, када је Мараш одобрио разговор са Браном Мићуновићем Белом Распоповићу. Али је тражио да се озвучи просторија. Али они су разговор обавили „ухо на ухо““, рекао је Пауновић.
12:44
Каже да су Милосав Секуловић и он 14.06. 2020. године и 15.9.2020. саставили двије информације о убиству Жугића, које су послали предсједнику државе, премијеру уз присуство врха МУП-а.
Указао је на поједине препреке на које су наилазили у истрази убиства, и навео да је све указивало да је одговорност за ликвидацију треба да преузме Државна безбједност.
„Жугић је убијен на најбруталнији начин без шансе да преживи“, истакао је Пауновић.
Ђукановић је, како каже, на састанку говорио о поруци која је послата овим убиством.
„Говорио је о мотивима, рекао је да није био информисан да је Жугић имао комуниакције са људима из РС, да је Београд ван овога, о опрезности и потреби ангажовања малог броја људи, да је ријеч о домаћој завјери“, рекао је Пауновић.
Вујановић је, како наводи, говио о недостатку материјалних доказа.
„Служба ДБ није пружила никакву помоћ при расвјетљавању овог убиства. Нијесу доставили информацију о именима пет лица који су користили мобилне телефоне и имали интензивну комуникацију у вријеме убиства а сви су се водили на Л.Б.“, рекао је Пауновић.
12:34
Жугић је био у лошим односима са појединим оперативцима службе ДБ, посебно са Марашем.
„Није постојало расположење врха МУП-а да се расвијетли ово убиство. Расвјетљење убиства Жугића тражили смо на релацији нарушених односа са Марашем и Распоповићем. Мараш је стопирао предузимање планирах мјера, активности на расвјетљавању овог убиства. Пола године након убиства нијесам био ангажован у ЦБ, поднио сам оставку, али свакако је министар имао намјеру да ме мијења. На чело долази Немања Асановић, човјек из службе ДБ. Шта је даље предузето треба тражити од тог човјека и од шефа криминалистике Секуловића“, рекао је Пауновић.
Пауновић каже да Асановић није хтио да прихвати двије информације које су биле припремљене у вези са убиством Жугића.
„Сазнања до којих смо долазили била су забрињавајућа и осликавала су нашу збиљу посебно на релацији криминала и појединих припадника МУП-а“.
У циљу информисања о току истраге, у ЦБ дошли су ненајављени помоћници Бошковић и Марковић, као и Мараш. Појаснио да му је један од њих шапатом, како каже, упутио ријечи након којих је одлучио да поднесе оставку јер је, наводи „био ишашављен“.
„У Подгорици и шире је након мог одласка убијена четири лица, и са оружјем која су припадала припадницима МУП-а. Према изјави Секуловића, Младен Кликовац убијен је из оружја који је некад припадао Белом Распоповићу, а Баја Секулић убијен је из оружја које се повезује са Неђом Бошковићем, савјетником Мараша“, рекао је Пауновић.
12:28
Пауновић је припремио информацију о убиству Горана Жугића, савјетника предсједника државе за безбједност Црне Горе.
„Убиство Горана Жугића има посебну тежину јер је послата порука да дуванска мафија поред бројних убистава има храбрости и могућности да убије и савјетника за безбједност државе“, рекао је Пауновић.
Указао је да је Жугић био близак предсједнику државе, те да је због посла око транспорта и шверца цигарета, који је, како каже, био државни посао, имао пуно непријатеља.
„Питање је колико је користи од овог посла имала држава, а колико организатори. Уколико је Жугић радио посао од државног значаја морао је бити адекватно обезбијеђен. Ако је државна безбједност не зна ко је убио Жугића, онда не треба ни да постоји“, рекао је Пауновић.
12:26
Пауновић је навео да је 8.11.2006. године обавијестио министра унутрашњих послова и директора полиције:
„Дана 8.11.2006. године дошао је у моју канцеларију Бановић, који се представио као пратилац директора УП, и ражио разговор. Био сам у друштву са три колеге. Том приликом ми је саопштио да ћу да настрадам“, рекао је Пауновичћ.
Каже да му је Бановић тада рекао да је њему речено да то пренесе.
8.12.2009. обавјештавам директора Управе полиције и пријављујем физички напад на мог сина од стране четири лица: Мирко Бановић, Маринко Бановић, Бато Вујошевић и још један набилдовани специјалац из САЈ-а., рекао је он.
Подсјећа да је 1992. године у службу примљен Веселин Вељовић на његов предлог.
„Тад сам био начелник. Маринко Бановић је примљен у службу на мој предлог. То су та два којима сам помогао у животу, испретуцали мог сина. Овог Вујошевића кажу да је пјевач, а никада нисам смио да сазнам ко је овај четврти. Данима сам размишљао да направим неко зло, али шта бих урадио тиме“, казао је Пауновић.
Цијени, како каже, што је отац једног од нападача извјесни Боћа дошао код њих кућио да тражи опрост.
12:11
Он је набројао још случајева напада на припаднике опозиције, паљења аутомобила, и ломљења стакала на кућама…
Пауновић је истакао и да су службеници ЦБ ПГ дошли до сазњања да нападе на поједине грађане врше припадници Антитерористичке јединцие МУП-а Црне Горе и то Л.В.. Ђ.С., К.С. и Б.Б. Каже да су јавно причали по граду да су „обрадили“ Душка Јовановића и Момира Војводића.
„Имао сам потребу да вас о овоме информишем увјерен да Ви не стојите иза овога“, написао је тада Пауновић Марашу.
Пауновић је тада Мараша позвао да поднесе оставку.
„ЦБ није у стању да расвијетли дјела која организује служба“, написао је Пауновић Марашу.
12:05
Пауновић је казао да се 30.03.2000. године обратио помоћнику министра за службу јавне безбједности и написао му једну реченицу: „Преко пријатељске везе из Војске Југославије сазнао сам да органи војне безбједности друге армије и подгоричког корпуса располажу оперативним подацима да су напад на потпуковника Радомира Алексића у НИкшићу извршили припадниции Специјалне јединице МУП-а ЦГ. Војна безбједност планира да у одрежениом трениутку поланира да изврши киднаповање ових лица након чега ће бити спроведена на Војни суд у Нишу“.
12:05
Каже да је 21.11.2000. године направио акт на основу оперативних сазнања оперативаца ЦБ Подгорица. Каже да је податке доставио министру Вукашину Марашу лично, и да је обавијестио министра да долази до напада на опозиционе функционире и њима блиске људе. Информисао је министра о нападу на брачни пар Митровић (Гојко и Зорица) од стране два оперативна лица, и да се дошло до података да је у нападу учествовао службеник СДБ-а Црне Горе и тражена сагласност за обављање разговора са тим човјеком. Информисао је министра да је служба СДБ-а ЦГ извршила напад и на новинара дана Башановића. Припадници Специјалне јединице Кампа Златица неколико дана након престанка ратног стања претукли су Митровића, а 25.10. претучен је Душко Јовановић, тадашњи посланик.
12:01
Пауновић је казао да је у Центру безбјености Подгорица био од 1996. до 2000. године.
Крајем 1997. како наводи, био је начелник Управе полиције Црне Горе.
Пауновић је казао да је 28. 12. 2000. године отишао из Центра безбједности, а уредник Дана Душко Јовановић је убијен три и по године након тога, каже Пауновић.
„Цио вијек сам потрошио да не остављам прљаве трагове и јако ми је стало да се моје име не помиње ни у једном контексту. Да будем потпуно јасан, мислим да мрем као човјек. Након мог реаговања о спорном садржају везано за прилог о убиству Душка Јовановића, новинарка је уклонила моје име, али је прилог погледало 13 хиљада људи. Непојављављивањем пред овим Одбором изгубио бих самопоштовање и достојанство, а у појединим ситуацијама бих био и саучесник зла. Моје свједочење данас није накнадна памет. Свој суд о појединим догађајма сам саопштио прије 25 година, и отуда сам под стресом да говоримо о догађајима о којима никад нисмо смјели да говоримо“, казао је Пауновић.
Пауновић је подсјетио да је својевремено његов син био пребијен. Он је поновио да његово свједочење данас није накнадна памет.
„Дошао сам овдје због јавности да се ово више никад и ником не понови. У интересу будућности Црне Горе и њених грађана. Знам да сам атипичан полицајац, незамисливо је било супротставити се у том тренутку министру…. У Црној Гори се увијек о злочинама шапутало и кријући плакало.. Безбједносни изазови су за мене били терен гдје сам се сналазио. Руковођење центром у овом периоду је било посебно изазовно након распада ДПС-а и демонстрација 1997. „, казао је Пауновић.
Истиче да су „Црне тројке“ представљале батинашки одред који је формирао и руководио командант Специјалне јединице са појединим сарадницима, показујући „уличарску бруталност премлаћивањем, застрашивањем, монструозношћу, злим мучењем и нечовјечним понашањем“.
„Мој психолошки склоп никада није могао то да прихвати“, рекао је Пауновић.
Истиче да му је најтеже било да спријечи пребијање политичких неистомишљеника, који су, како каже, спровођени на организованих начин од оних који су били дужни да то спречавају. То су, каже, могли да смисле „само болесни умови“.
Прву пресуду себи преписао је, како каже, изјавом за медије да је, изразио спремност и оптимизам да ће расвијетлити убиство Горана Жугића, савјетника предсједника државе.
ИЗВОР: РТЦГ
