Ово је катастрофа за државу: Сарајево изриче пресуду против опстанка – Босне

Готово сам сигуран да би, у случају да Суд БиХ донесе неку осуђујућу пресуду против Милорада Додика, она имала катастрофалне последице по ту државу, јер таква пресуда руши Устав БиХ, Дејтонски споразум и Устав Републике Српске што би била апсолутна правна деструкција земље, каже за Спутњик адвокат Горан Петронијевић.

Пред Судом БиХ одржано је у среду, 19. фебруара маратонско изношење завршних речи у поступку против председника Републике Српске Милорада Додика и в.д. директора Службеног гласника Милоша Лукића. Изрицање пресуде заказано је за среду, 26. фебруара.

Не суде својом главом – пресуда катастрофална по БиХ

Тужилаштво БиХ затражило је да Додик и Лукић буду кажњени казном затвора која је ближа максималној предвиђеној за то наводно кривично дело и десет година забране бављења јавним послом. Одбрана је затражила ослобађајуће пресуде.

Према Петронијевићу, пресуда ће највероватније бити неповољна и катастрофална по БиХ зато што постоје страховити притисци међународног фактора на Суд и Тужилаштво БиХ.

„Мислим да ни Суд ни Тужилаштво не одлучују својом главом. Они суде на тај начин што им се шаљу депеше и телефонски позиви. Ево, само Тужилаштво је у завршној речи то признало, говорећи да је поступало у једној ситуацији по упутима ОХР-а. Чекајте, јесте ли ви Суд БиХ или суд ОХР-а? Да ли та пресуда треба да се изрекне у име БиХ и народа који тамо живе, или у име Кристијана Шмита и ОХР-а? Тако да је то један потпуни галиматијас.“

Суде Додику јер ради свој посао

Према Петронијевићу, оптужбе против Додика и Лукића су пре свега неразумљиве јер оно што се ставља председнику Додику на терет је исто као кад бисте оптужили патријарха због тога што носи крст на прсима.

Председник Милорад Додик је оптужен због тога што је потписао указ о ступању на снагу закона ког је донела Скупштина Републике Српске а то је његова уставна дужност, истиче Петронијевић.

„Он као председник државе нема могућности да то не потпише. Ако има интервенцију мањина у Скупштини по питању повреде права мањина и коришћења тог института, онда он има обавезу да врати Скупштини да још једном преиспита закон, али ако Скупштина донесе истоветну одлуку, он онда мора да је потпише. Уколико одбије да је потпише потпада под удар Кривичног закона Републике Српске, односно под кривично дело нарушавања уставног поретка. Без обзира што је председник државе није аболиран од тога. За то кривично дело запрећена је казна затвора до 12 година, а то је далеко теже кривично дело од овог за ког му се суди у федералном суду. Дакле, он није имао никаквог избора и ту нема никакве дилеме.“

Кривична дела самозванца Шмита

Петронијевић додаје да је Кристијан Шмит на један необјашњив начин, малтене преко ноћи донео измену Кривичног закона, односно, додао је тај члан 203А који се зове кривично дело неизвршења одлуке високог представника или Уставног суда.

А Шмит је човек који није високи представник јер није изабран по процедури и у складу са Дејтонским споразумом на онај начин на који су досадашњи високи представници бирани и постављани, подсећа Петронијевић.

„У Уједињеним нацијама, у Савету безбедности УН нема никаквог трага о томе да је Кристијан Шмит постављен, именован на место високог представника, тако да ту нема никакве дилеме да је он потпуни самозванац. То је човек који је не знам како и на који начин именован и њега је неформална група земаља послала да обавља ту дужност или шта год. То вам је исто као да на улици из спрдње некога назовете краљем, а онда он тражи да га сви зову краљем. Буквално је на том нивоу. Шмит као такав није имао никаква овлашћења дакле ни она овлашћења која у складу са Дејтонским споразумом има високи представник. Не само да није имао та овлашћења које би имао као високи представник, већ је он отишао и корак даље и прибавио себи овлашћења која не би имао и да јесте високи представник.“

Петронијевић сматра да у радњама Кристијана Шмита који је немачки држављанин, постоји више кривичних дела по немачком закону.

Шмит против Римског права

Кад је реч о начину на који је донет „фамозни члан 203А“, на страни Додика и Лукића постоји једна заштита, односно право, а то је забрана примене ретроактивности закона, истиче Петронијевић.

Јер, Шмит је преко ноћи донео закон и објавио га на сајту ОХР-а, а закон који се донесе мора се објавити у Службеном гласнику и кад се објави онда се одређује рок, најчешће од осам дана, док не ступи на снагу, објашњава Петронијевић.

„Он је одредио да одмах ступа на снагу и истог тренутка га објавио на сајту ОХР-а. То апсолутно не може јер закон и Устав не познају ту процедуру. Међутим, ипак му је неко то рекао па је тај члан или измена Кривичног закона објављена у Службеном гласнику, али дан након што је председник Додик потписао указ. По томе, чак и да Шмит има уредну легитимацију високог представника, чак и да има законодавна овлашћења па да је могао да донесе закон и одреди да ступа на снагу одмах, што може у одређеним изузецима кад је нешто хитно, али то одмах је сутрадан од дана потписивања.“

Што значи да је у моменту извршења радњи тај члан није постојао, а постоји изричита забрана да се може одговарати за кривично дело које није постојало у моменту извршења још од Римског права, додаје Петронијевић.

Ритање умируће кобиле неолибералног глобализма

На питање да ли процес Додику има везе са променама на челу САД и покушајем „бајдениваца“ да изгурају своју политику у БиХ, Петронијевић одговара да је све што се дешава у БиХ, Србији, Грузији и Румунији иста линија ритања умируће кобиле неолибералног глобализма.

Балкан је светска провинција што се види по поступцима попут суђења Додику и Лукићу, а балканске елите уместо да погледају куда свет иде, а иде у правцу суверенизације, настављају да следе политику неолибералног глобализма, сматра Петронијевић.

„Једини је проблем што нама овде на Балкану није стигла депеша, што би Нушић рекао, да се то догађа. И нажалост, слабовиди политичари и у Сарајеву и на многим тачкама не схватају да се то догађа и иду у супротном правцу. Свет је кренуо у једном правцу а ми као и много пута до сада идемо у супротном. То је једно слепило, потпуно неприхватање било каквих врста промена и изласка из колотечине у коју те је неко убацио. Па уосталом, видели сте шта се дешава са злоупотребама фондова за НВО. Имате 24.000 корисника на територији БиХ. Па и то Тужилаштво је добило 11 милиона донација од УСАИД-а, од којих ниједан долар није остао у Тужилаштву.“

Регионални „трибуналчићи“

Осим тога, споран је легитимитет и легалитет и Тужилаштва БиХ и Суда БиХ јер те институције не постоје ни у Дејтонском споразуму ни у Уставу БиХ, истиче Петронијевић.

Као Бранилац пред Хашким трибуналом, Петронијевић сматра да су Суд и Тужилаштво БиХ, као и сви регионални судови тужилаштва, копија Хашког трибунала јер су сви у региону њиме фасцинирани. Зато те судове и тужилаштва Петронијевић назива „трибуналчићима“.

„Јер су они верна копија Хашког Трибунала који је једна од квазисудских институција која је прва консеквентно кршила право и уводила правила. А то је оно по чему се свет сада дели. Као што се дели на суверенизам и глобализам, исто тако се дели на онај део који поштује право, дакле оно што је договорено, и онај други који поштује правила која је саставио јачи. Јер иза права постоји договор, споразум свих који ће га примењивати. А хегемон који је јачи каже не важи право јер право мени смета и не штити моје интересе, а ја ћу пошто сам најјачи рећи како ће то да изгледа. И он успоставља правила. И не само да их успоставља него их и у ходу мења“, закључио је Петронијевић.