Пише: Иван Милошевић

Излазак Драгана Бојовића из ДНП-а је за неколико задњих година најозбиљнија српска политичка промјена дреса и мислим да ће се та пракса наставити. Политичка скривена логика показује да је српско бирачко тијело премало за толико српских странака као што их је данас и да уколико то српске вође неће да ураде, политичка и временска нужност српског политичког простора у Црној Гори све више ће ићи у укрупњавање једне српске странке у којој би било сабрано све оно српско што ваља у Црној Гори. О томе сам писао прије неколико година и тамо гдје сам могао заступао сам политички став да је Србима у Црној Гори потребна једна странка, један национални програм и један вођа! Некима је то изгледало утопистички, али како вријеме пролази све сам сигурнији да политичка пракса Срба у Црној Гори иде у том правцу и да је чак неминовна, а да ће сви они који то не виде и не прихвате, данас или сјутра, отићи у политичку опозицију, па чак и политичко нестајање! У том смислу и одлазак Драгана Бојовића из ДНП-а посматрам из тог угла и ако Бог да и остале српске странке ускоро ће се суочити са одливом страначког кадра. И што је најапсурдније то ће се дешавати и мимо воље појединаца и странака, једноставно то је тајни, али дубоки и скроз логичан потез српске политичке стварности у Црној Гори! 

Протеклих мјесеци двије мале српске странке утопиле су се у Нову српску демократију, што је мало кога изненадило. Штавише то је био очекивани потез ситних српских странака чији су тобожњи велики лидери схватили да су превише мали и да без подршке Нове  нема шта да траже на политичкој сцени Црне Горе. Превагнуо је политички резон, али, чега се треба бојати, и политичка сујета тобожњих великих лидера малих српских странака. Читам да је данас и још један такав тобожњи српски лидер остао без посла у главноме граду, па очекујем да и он схвати да је укрупњавање једне српске странке једини позитиван допринос стабилности политичке сцене у Црној Гори. 

Уколико бих имао неку политичку или медијску моћ савјетовао бих свим политичким српским странкама у Црној Гори, а посебно њеним „великим“ лидерима да што прије одлуче да се пребаце у Нову српску демократију и да у оквиру ње потраже и изграде нову политичку каријеру. При томе не мислим да је Нова идеална странка, да у њој функционише све како треба и да је богомдана за српске бираче, али та странка има солидно изграђену страначку инфраструктуру, а на изборима већ дуже има стабилно бирачко тијело, а све оно што се дешава задњих година говори да се повјерење Срба у њу стално повећава. Уколико се дан по јутру познаје, тај тренд ће се наставити и наредних година, па очекујем да се на наредним изборима Нова докаже као најјача српска странка, па и једина која има шансу да на дуже стазе и оствари барем неки од бројних српских захтјева. Неће то ићи лако, биће и у Новој политичких турбуленција, прелета и долета, али Срби више не могу и не смију да дозволе себи да на сваким изборима почињу заправо испочетка и да пред бираче излазе у три, четири или више колона-. Понављам, српско бирачко тијело у Црној Гори је премало за више странака, али је сасвим довољно за једну! А та једна уколико на изборима оствари значајан изборни резултат односно стигне до резултата од 90,ооо до 100.000 гласова, увела би на црногорску политичку сцену нови изборни образац који би сви остали, вољно или невољно, морали да поштују! 

Наравно, прелазак великих лидера малих српских странака у Нову српску демократију, не би требало да прати већ унапријед договорена расподјела функција за поменуте набјеђене српске лидере. Ускоро ће избори, па ће они имати прилику да у својим срединама покажу колико Срби у њих имају повјерења, па уколико заслуже њихове гласове, могли би да буду одборници у својим градовима, а потом, за пет или шест година, шта им Бог и Срби дају. Уколико у Новој дозволе да се поменути лидери одмах запосланиче и запосле у странци или у неким државним службама које су припале Србима, неће бити изненађење да се они опет окрену против Нове и у новим условима наставе своју стару и сујетну политичку праксу и наметање приче да су само они Срби, док сви остали појма немају! 

Тако укрупњена једна српска странка што прије би требало да састави српски национални програм у Црној Гори и да на том плану окупи све што српски ваља у Црној Гори, дефинише српске захтјеве и почне да их реализује. А то ће бити много лакше уколико тај посао буде радило 30 или више српских посланика у републичком парламенту, а не као данас 13 или 15 и још по који!

А да ли је укрупњавање једне српске странке лакше спровести са позиција власти или опозиције, не знам. Знам да на томе треба одмах окупити све паметне, мање паметне и оне друге Србе и у свесрпском договору наћи право рјешење. Из мог угла чини ми се да је то лакше урадити са позиција власти, али баш због тога треба на наредним изборима показати да једна српоска странка има већинску подршку Срба у Црној Гори, што би њеним посланицима омогућили да јасно и гласно поставе своје захтјеве за српским језиком, заставом и осталим српским потребама, које би и други, хтјели или не хтјели, морали да прихвате и реализују. 

Стога, вријеме је за једну српску странку, један национални програм и једног српског лидера. Уколико то реализујемо са Србима нико више неће моћи да се политички игра и гура их на маргине друштвеног, а посебно политичког живота. Срби су, истина познати да баш онда када не треба политички погреше и ураде баш оно што не треба, али ваљда је промашаја било довољно. Надам се да ћемо коначно успјети да ту праксу промијенимо и да ћемо почети да побјеђујемо и тамо гдје од нас то нико не очекује. Уколико се то деси онда не треба бринути за опстанак Срба у Црној Гори. Опстаће у било каквим условима, али то, ипак, само од њих зависи!