Да ли се данас може тражити одговорност за убиство Душка Јовановића? – Адвокат Далибор Каварић објашњава да може, уколико су одговорни још живи и уколико није наступила застарјелост кривичног гоњења. Он је вечерас, гостујући у емисији Контроверза са Младеном Стојовићем, на Адриа телевизији, указао да су за кривично дјело убиство ти рокови веома дуги, да није наступила апсолутна застара и да се може говорити о могућности да се утврђује одговорност државних службеника који су имали одређено, активно или пасивно, учешће у организацији најтежих кривичних дјела, укључујући управо и убиство Јовановића.
Каварић је истакао да се ради о времену када је Служба државне безбједности била прилично срасла са кримално безбједносним структурама.
„И било је тешко правити разлику између криминалаца и службеника Државне безбједности. Ту је било и преплитања, било је и да су у једној личности биле спојене и криминалне и државничке особине и било је тешко истинским службеницима ДБ-а, који нису били спремни да криминализују свој рад, да опстану у таквим околностима“, навео је.
Како је додао, неки припадници подземља имали су значке Државне безбједности.
„То говори о степену криминализације службе и губитка граница између државних служби и антидржавних органиазција. Свакако, може се говорити о облицима државног тероризма и организованог криминала са елементима утицаја припадника државних структура који су прешли границе државне службе“, оцијенио је Каварић.
Осврнуо се и на информацију да је возило које је коришћено у атентату припадало полицији.
„То је фрапантно откриће, ја нисам могао да вјерујем. Могло се претпостављати да је пушку можда злоупотријебило неко безбједносно интересантно лице, али да је возило Управе полиције, односно Министарства унутрашњих послова, коришћено за извршење најтежег кривичног дјела и да није дошло до откривања тога злочина – то је заиста невјероватно“, рекао је Каварић.
Сматра да је то без преседана.
„Немогуће је да у таквом случају неко из полицијско-државних структура не сноси одговорност и да у овако дугом периоду такав догађај нема епилог“, нагласио је.
Овакви злочини, казао је, нису могли бити почињени, нити планирани без адекватне логистике у судско-тужаилачким организацијама.
„У смислу прикривања, непроцесуирања и нечињења по овим злочинима и то је, у ствари, битна компонента ових злочина, који указују на елементе организованости и на сараднике међу судијама и тужиоцима, који су пасивним односом и непредузимањем службених радњи из своје надлежности омогућили да овакви злочини остану неоткривени и остану мрља не само на раду полицијске организације и органа безбједности, јавне и тајне службе, већ и мрља на раду судско-тужилачких органа и, у коначном, мрља на цијелом правосудном систему Црне Горе, који још нема снаге, нити знања да се позабави овим случајем“, закључио је Каварић.
