-Оца је пар сати делило од смрти, јер је оперисан од карцинома у последњем тренутку. Ипак, судија игнорише његово очајно здравствено стање, због чега иде на хемиотерапије у осјечку болницу, одакле га враћају у затвор. Судија чини све да убрза процес како би га осудио, иако је мој отац невин. То би се и установило да судија не одбија да саслуша сведоке одбране, рекао је Травица за Срну.

Према Алеклсандровом виђењу, његов отац је жртва лажног свједока, на основу чијег исказа је подинута оптужница, амбиције предсједника Судског вијећа да преко монтираног процеса против Србина дође до позиције предсједника осјечког суда и оркестриране хајке хрватских медија.

ОДБИЈАЈУ СВЈЕДОЧЕЊЕ ОЧЕВИДАЦА НАВОДНОГ ЗЛОЧИНА

За то и терете његовог оца, тврдећи у оптужници да је учествовао у стријељању Хрвата и претходном наводном злостављању, иако је он, како наглашава Александар, тада био на другом дијелу фронта.

Ту је, како каже Александар, његов отац био задужен за одвожење рањеника, што је поткријепљено документацијом, другим изворима и доказима које имају тадашњи командант Територијалне одбране у Мирковцима и његов замјеник, који је хтио да
свједочи, али га је суд одбио.

Жељко Травица, према објашњењу његовог сина, до дана када је ухапшен, није ни слутио да би било ко могао да га оптужи за било какав злочин, а посебно човјек кога је спасио у догађајима са почетка октобра 1991. године у Церићу.

Међутим, у то се увјерио 5. октобра 2024. године, када је из Велике Британије, гдје је живио од 2016. године, путовао у Француску.

Чим је крочио на француско тло, полицајци су га у пограничном граду Калеу по хрватској потјерници ухапсили и спровели у екстрадициони притвор, када је и сазнао да је оптужен за ратни злочин наводно почињен 33 године раније.

ЖЕЉКА ЛАЖНО ОПТУЖИО ЧОВЈЕК КОГА ЈЕ СПАСИО

Клупко је убрзо почело да се одмотава и Жељко је, како свједочи његов син, схватио да му је лажним исказом оптужнцицу „спаковао“ један од тројице Хрвата, које је у октобру 1991. године спасио.

-Отац је био на другом крају фронта и после борбе је наишао на тројицу Хрвата, које су водила двојица Срба из села. Један је био уперио пушку у њих, али је ћаћа рекао да их не дирају. Онда се један из села, који је прије рата био у затвору, споречкао са мојим ћаћом, који је реаговао, знајући шта би могло да се деси, испричао је Александар.

Потом су, како каже Александар, окренули оружје један према другом, али су наишли српски територијлаци и раздвојили их, након чега је његов отац отишао у село да одвезе рањеника, овај с којим се посвађао на другу, а хрватски заробљеници на трећу страну.

-Сви у селу су знали за ту причу, а та тројица Хрвата су то 1992. године испричала у полицијској станици у Винковцима. Дуже од 30 година је на снази била та прича да би они све окренули, каже Александар.

Он истиче да су сви свједоци тужилаштва мијењали исказе, али да је један од тројице Хрвата које је његов отац спасио отишао најдаље у оптужбама и Жељку накачио све и свашта, мада га у почетку истраге није ни помињао као учесника догађаја обухваћених оптужницом.

ПРОБЛЕМАТИЧНИ И КЉУЧНИ СВЈЕДОК И ОПТУЖНИЦА

Његов мотив је, вјерује Травица, била пензија хрватског ратног инвалида, за шта се добија есктра примање, уз нечији наговор, пошто је његов отац један од виђенијих Срба у том крају, који је послије рата и у хрватском систему био начелник општине Мирковци док је постојала.

Александар указује да је тај кључни свједок тужилаштва проблематичан по више основа, али је, упркос томе, доведен на телевизију, гдје је сједећи у инвалидским колицима, набиједио његовог оца да је „ратни злочинац“ прије него што је истрага и почела.

-Тај сведок у изјавама из 2014. и 2015. уопште није помињао оца. Тек када је ћаћа завршио у притвору, он је почео да га помиње и тврди да га није видио да пуца, али да је био у стрељачком строју када су наводно убијени ХОС-овци, каже Александар.

Он истиче да је судски вјештак из приложене медицинске документације закључио да је наводни свједок остао инвалид у догађајима после 2004. године, да је двије године раније имао саобраћајну несрећу, а потом и повреду пете.

-После неке повреде доктор му је преписао штаке, а он стопостотни инвалид у колицима. Коме се преписују штаке ако је у инвалидским колицима? До сада су обављена три вештачења његових исказа. Каже да је имао повреде у рату, које су регистроване тек 1992. године, а ово за шта оптужују мог оца се десило 1991. године. За те повреде вештак је рекао да нису могле да имају трајне последице, свједочи Александар.

Споран је, према његовим ријечима, и опис догађаја које је тај свједок предочио тужилаштву, јер је други хрватски свједок испричао да уоште није било стрељачког строја, да је била борба и да је он побјегао по тој линији, на којој овај описује да је био стрељачки строј.

-Он тврди да су била четири метра раздаљине између Срба и Хрвата, у које су Срби пуцали са те дистанце. Међутим, постоји патолошки извештај, по којем су ране тих којих су наводно стрељани у пети, на прстима, по рукама и на задњици, као и да су ране укосо. Какве су то ране од стрељања? Ко кога стреља у пету или задњицу? То нема везе са животом, истиче Травица.

Указујући да је непојмиљво да је истрага отворена 2023. године, 32 године од инкриминисаног догађаја, он пита – гдје има логике да толико дуго неко ћути да је видио нека убиства?

-Мој отац је тог сведока на суду питао зашто за све ове године није поднео кривичну пријаву, јер је ћаћа, између осталог, био и на јавној функцији у Хрватској. Он је одговорио да није знао да за то у Хрватској може да се поднесе кривична пријава. И то је њима случај! Где то има, осим у Хрватској, да се износе такве сулуде ствари, у којима нема зрна логике?, пита Александар.

ТРАЖЕ ДА СА ХЕМИОТЕРАПИЈЕ ИДЕ НА СУД

Везе са елементарном логиком и нормама, али ни са правом и правдом, према његовом мишљењу, немају ни потези судије Давора Митровића, који је прије десетак дана изабран за предсједника Жупанијског суда у Осијеку и сада само чека потврду тог избора.

Александар вјерује да је процес против његовог оца био дио Митровићеве кампање у походу на ту функцију, у који је кренуо, не обазирајући се на било каква правила и законе.

-Заказао је рочиште за 25. фебруар, а ћаћа је ове седмице почео да иде на хемиотерапије после операције карцинома дебелог црева, открива Травица.

Он је истакао да судија упорно одбија свједоке одбране, од којих би двојица могли да буду кључни само када би им дозволили да дају исказе.

Четворица су, до душе, дала исказе, али као и да нису, јер их је судија, према објашњењу Травице, практично игнорисао.

-Образложење суда је да се дуго чекало на успостављање везе између Београда и Осијека и на реализацију видео линка, што уопште није тачно. Они су нашли некакво покриће, а на крају је судија прочитао исказе тих сведока, оверене код нотара. Увео их је у спис, али је одбио да их саслуша. То је правни нонсенс, сматра Александар.

ЕМБАРГО НА СВЈЕДОЧЕЊЕ ХРВАТСКОГ ПОЛИЦАЈЦА

Судија, како каже Александар, одбија и свједочење хрватског пензионисаног полицајца Ивана Бартолића, кога је његов отац на почетку рата спасио од егзекуције у Мирковцима.

-Он је после рата био у неком хрвастком антитерористичком тиму и учествовао у разним истрагама ратних злочина. Дошао је и до тога да су тројица Хрвата у полицији у Винковцима сведочила да их је отац спасио у октобру 1991. у Церићу. Хтео је о томе да говори на суду, али су га одбили, уз образложење да није био директан учесник сукоба, открива Травица.

Бартолић је, каже Траварица, тада из револта дао интервју „Вечерњем листу“ у којем је испричао да му је Жељко Травица спасио живот, рискирајући свој и све друго до чега је дошао, након чега су му пријетили чак и у емисији „Бујица“, упозоравајући га да пази шта прича.

-Они као свједоке одбијају и своје, како их зову, бранитеље. Дотле то иде. Судија је на недавном рочишту побеснео и на њиховог вештака, који је рекао да мој отац не може да буде извођен пред суд кад почне зрачење, прича Александар.

ОБОЉЕЛОМ ОД РАКА НЕ ДАЈУ КУЋНИ ПРИТВОР

Када је суду доставио документацију да је његов отац у Великој Британији оперисан због карцинома бубрега, Александру су рекли да то баци и да је то свако могао да напише!?

-То су те њихове европске вредности. Тако је и са нашим захтевом да ћаћу пусте у кућни пртитвор у Хрватској док траје лечење, јер је неиздржљиво да иде на хемиотерапије из притвора у болницу и назад. Судија је то одбацио, али не у односу на околности које ми тражимо, него са образложењем из сасвим другог закона. Невероватно је да судија крши закон да би одбио кућни притвор човеку који иде на зрачење, наглашава Александар.

Још невјероватније је, каже Александар, све што је његов отац прошао од августа прошле године, када су му отрили карцином дебелог цријева и рекли да мора на операцију у року од три седмице, али су га оперисали тек у децембру, када је имао заказану операцију жучи.

-Када га је доктор отворио, видео је да има запетљај црева и рекао да су га сати делили од смрти. Да га није отворио, умро би. Значи, они су игнорисали то што је он морао да оперише рак хитно да би судија одрадио још четири-пет рочишта и привео суђење крају, наводи Александар.

Послије операције Жељка су вратилу притвор и нису му дали адекватну исхрану, па је почео да пада у несвјест.

-Ми смо се жалили и они га пребаце у затворску болницу у Шимунској у Загребу, где су услови још гори него у притвору у Осијеку. Тамо нема ни тоалет у ћелији, он мора да звони, а они не отварају по два сата. Можете замислити ту ситуацију да је човек оперисао рак црева и не може да иде у тоалет него мора да их моли, прича Александар.

НИСУ ГА ПРЕВИЈАЛИ, БАЦИО ЗАВОЈЕ ДА СЕ НЕ ЗАРАЗИ

Он тврди да његовог оца, између осталог, двије седмице нису превијали и да је на крају бацио завоје да се не инфицира.

-Доктора није видео пет минута у две недеље. Жалио се управници, која је почела да му држи предавање о његовој оптужници. Рекао јој је, уз извињење, да није њен посао да говори о томе, јер није ни судија, нити тужилац, већ да треба да пружи сервис, пошто је то тобоже болница. Ту је спао на 50 килограма и изгледао је као костур. Мислио сам да ће да умре. На крају је потписао да га врате у притвор у Осијеку само да се реши те затворске болнице у Загребу, каже Александар.

Агонија је настављена и по повратку у Осијек, јер судији ни такво стање његовог оца није било довољно да га пусти у кућни притвор док траје зрачење, а једно од образложења зашто то није могуће била је квалификација да је „склон бјекству“.

Мој отац није имао никаквих проблема са законом пре ове судске фарсе. Завршавао је све папире у хрватским конзулатима, путовао са хрватским пасошем и био начелник општине у њиховом систему до 1999. године. То да је наводно склон бекству су они измислили, а поготово њихови медији, који све време воде хајку и измишљају, називајући ћаћу ратним `злочинцем` или `крволоком, указује Травица.

БАЈКЕ ХРВАТСКИХ МЕДИЈА О „НОТОРНОМ СРБИНУ“

Један хрватски портал објавио је и текст под насловом „Долијао ноторни Србин из Мирковаца након 27 година“.

-Пазите тај термин `ноторни Србин`. То је нестварно болесно. Нема шта они не пишу и невероватно је какве измишљотине пласирају. Чак су објављивали да се мој отац скривао у Великој Британији 27 година, што је немогуће, јер је 1999. био начелник општине Мирковци, а ми смо и у Велику Британију 2016. ушли са хрватским пасошима, са којим је ћаћа раније ишао и на рад у Немачку. Био је и у партији код /Војислава/ Коштунице у Србији, коју је представљао као градски одборник у Новом Саду и обављао дужност директора странке, истиче Александар.

Има утисак да, са друге стране, у српским медијима и у јавности у Србији, уз изузетке, влада незаинтересованост за случај његовог оца, као и за бројне Србе који пролазе кроз сличну голготу у хрватским затворима и на судовима, у шта се увјерио и када је тражио помоћ институција, гдје су га углавном или одбијали или му сугерисали да шаље дописе и мејлове,од чега није било никакве користи.

-Гостовао сам у двије телевизијске емисије са Савом Штрпцем и то је углавном све што је овде објављено о мом оцу. Огласили су се и поједини политичари, а један посланик владајуће странке недавно је скренуо пажњу нашем конзулату у Хрватској, у којем се стално позивају на неке процедуре које не смеју да крше, да је ово што се дешава са мојим оцем питање живота и смрти, а не процедура, рекао је Александар.

Он је убијеђен да би Хрвати, да имају свједока Србина који је спреман да свједочи у корист неког њиховог оптуженика за ратне злочине као што је у Хрватској случај са Иваном Бартолићем, коме суд не дозвољава да каже било шта позитивно о његовом оцу, од тога направили бар десет емисија у ударним терминима.

-Овде на такву ситуацију не реагују. Хрвати су правили сензационалистичке приче о мом оцу, називајући га ратним злочинцем пре пресуде, а главног сведока су прво довукли на телевизију, не марећи за то што угрожавају истрагу. О свим објављеним болесним лажима да не говорим. Испада да њима није проблем да то раде, а нашима је изгледа проблем да објаве истину, истиче Александар.

Извор: Глас Српске