Пише: Иван Милошевић
Неколико пута сам написао да је Саша Мујовић, градоначелник Подгорице, једно од највећих разочарења постдпсовског времена. Од почетка је био сумњив, а на крају се показао ко је и шта је. Довео је главни град пред изборе и то двоструке за годину! Пошто је све више одборника у локалном парламенту за његову смјену или скраћење мандата (што је иста ствар у више паковања) може се очекивати да нередовни локални избори буду у овој, а редовни у наредној години. Биће Саша и његови локални епигони шампиони избора и има да трче као маратонци почасни круг. У Бога се ваља надати да га неће истрчати до краја, па да починемо од оваквог градоначелника и његове свите!
Највише ми смета што је Саша своју политипку каријеру свезао за појекат Ивана Вуковића, бившег градоначелника из редова ДПС. Нијесам нешто претходних мјесеци чуо Вуковића да тако темељно и бескомпромисно брани колектор у Ботуну, као што је то радио Мујовић. Стекао сам утисак да се Саша емотивно повезао са колектором у Ботуну, да је доживио неку врсту политичког и осталог просвјетљења да колектор мора баш бити у Ботуну, иначе пропаде Црна Гора, а богами и регион, Европа и свијет. И не волим политичаре када са њима не може да се разговара и нема шансе да промијене намјере. Код Саше то је као добро јутро, то се подразумијева, код Саше нема циле-миле, повуци-потегни или си са њиме или бери бостан на Слацко!
Подгоричани нијесу заслужили да у годину два пута излазе на биралишта! И једном у четири године, па ти дође нешто напорно, а не сваких шест мјесеци. И пред оном кутијом просто не знаш кога да заокружиш. Па и када гласаш за блиску странку, они након избора предложе такве кандидате за градске службе, да ти се одмах смркне и питаш се што си уопште гласао. Увијек дође неко ко не треба, као да је то неки усуд црногорских и подгоричких избора! Никако да прави људи дођу на права мјеста, функција се већином дочепају појединци који вребају иза кулиса, час их има, час нема, али када треба одмах ускоче, као да су пали са неба и заузму позицију. Након тога нема шансе да их макнеш из фотеље или да дају оставку. Тај филм се ријетко гледа! Нијесмо га погледали ни са Сашом у главној улози. Напротив, Саша је одлучио да се игра до краја, да не даје оставку и да се грчевито бори за политички опстанак. Па и по цијену тога да Подгоричани излазе на изборе сваких пола године!
Саша опасно смара обичне грађане. А посебно дио Васојевића који припада Подгорици. Увијек када видим, чујем или прочитам шта је рекао Мујовић, сјетим се Лијеве Ријеке и Љеворечких Тузи. Лијева Ријека нестаје са демографске, а како је кренуло и са географске, мапе Црне Горе, посебно Подгорице. Задњи пут када сам ишао за Љеворечке Тузи једва сам прошао дио од Увача до гробља, јер је вода понијела добар дио асфалтираног пута. Како је данас не знам, али ћу провјерити ових дана. И некако не сумњам да је исто као прије, јер је Саша исти као прије. А са њиме нема неизвјесности, или је онако како он каже или се сликај. Или намјести за сликање осмјех Љуба Ђупића на који се недавно позвао Мујовић!
И не знам шта ми би да ово јутрос пишем. Ваљда сам нешто љут на Сашу јер га синоћ нијасам видио на Марези и на свечаности поводом Дана државности Србије. Можда је и био тамо, али га нијесам видио. А и боље што га нијесам видио, имам неку жељу да му нешто кажем у четири ока и то баш због тога што смо из истога напуштеног и запуштеног краја!
И као у оном кабареу Милана Гутовића не знам што сам ово написао, никоме не користи, али и не штети. Понајмање Саши, а најмање мени!
