Петар Пушоња испричао је раније Срни да је најмлађа жртва био Марко, стар седам дана, а најстарија Ђурђија која је тада имала 77 година. Пушоње су, како је испричао, били у збјегу у шуми, који је бројао око 145 људи, а кретали су се према Старом Броду на Дрини.

Од њихових рођака Пушоња заклано је седморо чланова породице од Стевана, четворо Љубиних и шесторо Милованових, укупно 17 чланова. Францетићева Црна легија убила је и жене Пушоње, мајке по трије дјеце, које су биле у збјегу, а чији су мужеви погинули на Жљебовима 1941. године у борби са усташама, рекао је Петар Пушоња.

На Црквинама је заклано седам чланова породице Видојевић из села Забрежје, затим чланови породица Витомир из Ђедоваца и Одовића из села Ћаварине, те петоро Тошића и двоје Орашана из Жљебова, сви са подручја општине Соколац.

Међу кољачима, како је испричао Петар Пушоња, препознали су Мушана Муртића из села Мичиводe, општина Соколац.

Пушоња је напоменуо да су сви заклани покопани на истом мјесту 27. априла 1942. године, дан након што су убијени, а кости су им пренесене 1971. године у гробље у Џимрије гдје су достојно сахрањени.

Он је подсјетио и да су комунисти 1945. године због наводне сарадње са четницима убили три члана Пушоња, а међу њима је била и осамнаестогодишња дјевојка.

Црква рођења Светог Јована Крститеља на Црквинама саграђена је у другој половини 13. вијека као задужбина Краља Драгутина Немањића и његовог брата Милутина, а Турци су је порушили 1581. године.

Градња нове цркве почела је 2008, када су исте године на Ивањдан освештани темељи, радови су завршени 2011, а освештана је 2015. године.