–Оправдано сумњам и да иза хајке на мене поред самог Александра Вучића и високих функционера Српске напредне странке (СНС) стоје и дјелови цркве Србије који би одавно жељели да ме нема. Наглашавам посебно дјелове који столују у главном граду Војводине, истакао је у разговору за Портал Аналитика новинар и професор Филозофског факултета (ФФ) у Новом Саду, Динко Грухоњић.
Подсјетимо, наш саговорник је већ седмицама изложен прогону високих државних и партијских функционера али и, да ствар буде гора, руководства Универзитета у Новом Саду на којем је запослен. Хајка је врхунац доживјела када је група углавном непознатих млађих особа окупирала Филозофски факултет у Новом Саду тражећи да се Грухоњићу, због његових ставова и писања, уручи отказ.
-Факултет је одблокиран након инсцениране посјете ректора Новосадског универзитета Дејана Матића који је дошао наводно да преговара са тзв. незадовољним студентима и на тај догађај позвао само режимске медије. Међутим, имали смо данонућну стражу коју су организовали професори и надгледали што се дешава испред зграде факултета тако да смо анимирали новинаре независних медија који су се одмах створили и постављали врло неугодна питања ректору, подсјећа Грухоњић.
Истиче и како је ректор Матић дошао испред зграде Факултета а да није позвао деканицу Ивану Живанчевић-Секруш.
–Умјесто тога, дошао је у пратњи декана Факултета техничких наука и декана Факултета физичке културе и изговорио низ ствари који су мени испод академске части да их уопше коментаришем. Наиме, ректор Универзитета је подржао тзв. студенте у њиховом ултиматуму да се мени уручи отказ. Између осталог и на начин да је читао изводе из мојих публицистичких колумни. Дакле, одломке као аргумент за говор мржње. Другим ријечима, као аргумент за увођење категорије које се ми старији сјећамо из неких тоталитарних система а то је деликт мишљења, указује Грухоњић.
Саговорник Аналитике напомиње да су ректор Матић и декани који су били са њим подржали посљедњу кандидатуру Александра Вучића за предсједника Србије те је, каже, потпуно јасно да „они нијесу ни ректори ни декани него саучесници у покушају аутономије Филозофског факултета а самим тим и Универзитета у Новом Саду“.
Каже како се ради привременој обустави блокаде и да су тзв. незадовољни студенти поручили да ће уколико им се не свиди одлука Етичке комисије и њему се не уручи отказ, наставити са блокадом.
–То је невјероватно непознавање процедуре, прије свега Студентског парламента ФФ, студента продекана ФФ као и Студентског прламента Универзитета у Новом Саду. Заиста звучи потпуно невјероватно, да не употријебим тежу ријеч, да они очекују од Етичке комисије да уручи отказ професору. То је просто процедурално немогуће. То није у ингеренциј Етичке комисије. Што значи да је то још само један камичак у покушају мог политичког прогона, изричит је Грухоњић.
Иза свега, наглашава, стоји режим Александра Вучића, што, како напомиње, он и тврди од почетка хајке.
–Један примјер ћу навести. У сриједу 20. марта је са скупштинске говорнице високи функционер Вучићеве партије, Миленко Јованов, изрекао језиве шовинистичке увреде на мој рачун и само неколико сати након тога појавили су се на улазу у нашу зграду, гдје живим са породицом, графити којима на којима се експлицитно пријети мојим убиством. Дакле, господин Јованов је на тај начин постао ако не организатор а онда сасвим инспиратор тешких пријетњи срмћу, подвлачи Грухоњић.
Потом смо, подсјећа, имали изјаве „различитих Вучићевих чауша и на крају изјаву самог предсједника Србије.
–Вучићева изјава је била у његовом стилу врхунски лицемјерна. У једној руци као држи некакав цвијет и говори о томе како мене нико не смије физички да угрожава и како ја имам право на сопствено мишљење а онда потеже нож из друге руке и каже да мене треба да буде срамота због нечега што заправо и нијесам рекао. И то ми говори особа која никада у животу није знала ни што је срам ни што је стид, истиче Грухоњић.
То је, каже, био још један окидач за наставак кампање која против њега, његове колегинице са портала Аутонимија, Ане Лалић, а сада, како је рекао, и против студената и колега са ФФ и Новосадског универзитета који су га подржали траје већ скоро читав мјесец у континуитету и без престанка.
-Овако нешто у својој новинарској и професорској каријери за дуже од 20 година никада нијесам доживио. Био сам небројно пута на мети екстремно десничарских партија и њихових хорди зла али никада овако интензивно и овако хајкашки и, да будемо потпуно отворени, веома веома опасно. Јер, ако иза хајке на вас стоји држава и ако предсједник државе то својим ријечима потврђује то је ситуација која сложићете се није нимало једноставна за издржати, наглашава Грухоњић.
Саговорник Аналитике каже како не зна зашто је хајка на њега покренута у овом моменту, иако идентичне ставове јавно заступа већ годинама.
–То је питање за режим. Постоји разноразни сценарији које читам по медијима. Да је то заправо, оно што се сасвим сигурно може претпоставити, покриће за неке криминалне дјелатности јер је у Србији одавно нестала граница између државе и организованог криминала. Они су се стопили у једно. Други кажу да је разлог припрема за локалне изборе. Трећи да је то што се покушава прикрити афера продаје зграде генералштаба у Београду ни мање ни више зету Доналда Трампа, наводи Грухоњић.
Ипак, наш саговорник наглашава како би четврти разлог можда био и најопаснији по безбједност њега и његових колега.
–А то је да је режим у паници с обзиром на то да од момента од када су направили огромну грешку са покушајем терористичког упада на сјевер Косова крајем септембра прошле године. Њима је измакнут тепих испод ногу у смислу да и даље глуматају пред западним партнерима да су некакав фактор регионалне стабилности. Нама је јасно одавно да то нијесу него да су пиромани који изазивају пожаре по Балкану а потом се представљају као ватрогасци, указује Грухоњић.
Напомиње и да сви догађаји који су услиједили послије неуспјешне операције на Косову, прије свега резолуција Европског парламента о неправилностима на изборима у Србији, показују да се је тај, како је рекао, прилично лицемјеран однос Запад према Вучићевом режиму ближи крају.
–Наравно да су сви упућени политичари на Западу знали да још од 2012. када је Вучић дошао на власт нема слободних избора и да су сви покрадени. Али ево сада су то коначно јасно и гласно изрекли и у резолуцијама и у различитим осудама. Очигледна је ствар да се притисак на Вучићев режим појачава и да ће они полако али сигурно бити сатјерани уз зид. Као што знамо, ауторитарни режими који инклинирају да постану тоталитарни, што је у Вучићевом случају извјесно, у паници не бирају средства. И то је још један од разлога за моју дубоку забринутост за колегиницу Лалић и мене, наше породице, колеге са Факултета и студенте којима се свима одреда такође пријети, упозорава Грухоњић.
Додаје како се сви сјећамо што је радио Слободан Милошевић када је осјетио да је „сатјеран у ћошак“, те навео трагичне случајеве Славка Ћурувије и Ивана Стамболића, као и покушај атентата на Вука Драшковића тадашњег опозиционог првака.
-Сјећамо се и да је Милошевић након потписивања Дејтонског споразума проглашен фактором стабилности и мира на Балкану али да је врло брзо послије тога изгубио ту „ауру“ и завршио како је завршио, напомиње Грухоњић.
Осврнушви се на случајеве прогона црногорских интелектуалаца Андреја Николаидиса и Бобана Батрићевића, Грухоњић је истакао да је у питању дио истог сценарија као и кампања против њега.
–Власт у Црној Гори слуша наређења из Београда. Нема ту никакве двојбе. То су наређења из политичког Београда и црквеног Београда. Односно са стране цркве Србије. Иза напада на нас стоје потпуно исте особе и иста великоспрска милитантна политика, јасан је Грухоњић.
Саговорник Аналитике указује да је професор Батрићевић пролазио кроз један кафкијански процес.
-Не искључујем могућност да ћу и ја пролазити кроз ту врсту „топлог зеца“ и да ће ме кињити јер мислим да ово није битка него рат и да они неће тако лако одустати. Јер је један, не могу више рећи колега, али један члан Сената Новосадског универзитета рекао да што год да Филозофски факултет уради „Динко ће висити“. Да ли ћу висити баш у буквалном смислу или симболички то остаје да се види. То је питање за њега и за њих, поручује Грухоњић.
Истиче и како је случај спаљивања лутке Николаидиса у Херцег Новом до сада „најмрачнији и потпуно застрашујући примјер прогона“.
–Јер када почну спаљивати књиге још колико сјутра ће спаљивати и људе. Плашим се да то вриједи и за лутке. И да се то још дешава на карневалу је потпуни апсурд јер су они смишљени у Средњем вијеку од стране тадашњих владајућих сталежа да би „широке народне масе“ добиле одушка да се ругају властима и да не буду кажњене због тога. Овдје смо имали потпуни супротну ситуацију гдје су особе са некаквим кукуљицама које наликују на оне Кју-клукс-клана, симболички спаљивале не представнике власти већ Николаидиса као једног од најгласнијих критичара власти, казао је Грухоњић.
Као што је, подсјећа он, написао Виктор Иванчић, кукуљице су њихова права лица.
–Тек кад су скинули маске и кукуљице то је лице које се чини човјеколиким то су заправо маске. И то је да поновим дио потпуно истог рукописа који долази из истих центара свјетовне и духовне моћи, закључио је Грухоњић.
извор: цдм
