Пише: Момо Јоксимовић

Држава Немањића је била организована по жупама. Средњовјековна  жупа Љубовиђа обухватала је простор слива  ријеке Љубовиђе, као и простор до улива Љубовиђе у Лим, па и околину Бродарева и прелазила ријеку Лим на десној обали. Равна Ријека је припадала жупи Љубовиђи.

До Косовског боја жупа Љубовиђа се звала  Златеш, по пространим златним житним пољима чије се класје преливало као златна поља.Од Косовског боја се назива Вранеш, јер су вранешани листом учествовали у косовсом боју и изгинули. На кућама су у знак жалости за вранешким домаћинима поставили црне барјаке. Кад је наишао војвода српски-босански, Влатко Вуковић са Косова, који је био и стратег косовског боја, застао је .

( Срби са тешким оклопницима у  дванаест колона  пробили су се до цара Мурата и Милош га копљем погоди и убије. Срби су побиједили у Косовском боју.Најхрабрији је био Вук Бранковић, који је потукао Јакупа на десном крилу.  Жестоку борбу су водили Бјазит и Војвода Влатко Вуковић, који ниједену битку није изгубио. Да би избјегао опкољавање Бајазит се повукао пут Приштине. На црквама и катедралама по Европи су звонила звона порслављајући косовску ,српску – велику хришћанску побједу.Када су се војске разишле, цар Лазар је остао на службу у цркву Самодрежу. Бајазит је пошао да покупи оца Мурата и брата Јакупа. Видио малу групу ратника око цркве, нападне, посијече цара Лазара, и са Лазаревом главом побјегне пут Једрена).  

Питаао  је војвода Влатко како се зове ово мјесто. Рекли су Златеш, да су домаћини изгинули у боју на Косово и зато су црни барјаци на кућама.Влатко  је казао,ово није Златеш, већ Вранеш, јер су црни врани на кућама попадали од жалости. Од тада се ово подрује зове Вранеш.

Велики жупан Вукан држао је жупу Љубовиђу 1195-1208, саградио прву цркву Успеније Пресвете Богородице у Павином Пољу, и Манастир у Блишкови посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.

На кожи вранешких јагњади, на пергаменту, недостојни калуђер Григорије Дијак са калуђерима, исписао је најљепше писмо којег цивилизација памти, кога кнез Захумља  Мирослав, Вуканов стриц, који је столовао у цркви Св.Пртра и Павла у Бијелом Пољу, прогласи за своје-Мирослављево Јеванеље. Вриједност овог краснописа мјери се са једним градом величине Бијелог Поља. Мирослављево Јеванђеље се чува у Београду. И жупан Вукан је урадио своје-Вуканово јеванђеље, које се налази у Русији.

Вуканов трећи син Димитрије, подигао је своју задужбину цркву Давидовицу код Бродарева, у којој се замонашио 1286.године и добио монашко  име Давид.

Жупана Давида наслиједио је његов син Вратислав чији је син Вратко у народу познат као Југ Богдан, легендарана  личност из српске историје. Поред цркве у Гробницама код Бродарева су сахрањени сви Југовићи осим Бошка барјактара, који је сахрањен у цркви у  Ивањици, јер га је носила рањеног царица, сестра Милица са српским удовицама.

Кнез Стефан ,син Вуканов подигао је Манстир Вранштица код данашењег Томашева и цркву Благовијести у Комарену. На Вукана и његове потомке данас подсјећају  топоними: село Вукановићи у Вранешу и Вуканско врело на ријеци Љештаници…

Жупа Љубовиђа је 1373.године ушла у састав државе Твртка првог и од тада ови крајеви прате судбину Босанске државе , односно Херцеговине до 1435.године.

Жупа Љубовиђа пода под Турску управу, од 1460-1465 године, и добија назив нахија Љубовиђа. Ово подручје пада  под Турску управу двадесет година послије пада Пљеваља, Пријепоља, Бијелог Поља под Турцима. Турци праве први попис становништва у Вранешу 1476-77 године, гдје живе све сами Срби. Око сто година послије тога, Турци ће порушити цркву у Павином Пољу. Турци ће порушити 1825. године и 38 цркава и манастира у Вранешу. Велики број Срба из Вранеша, Дурмитора, Потарја и Затарја је учествовало у Карађорђевом устанку.  Од 1878 до 1912.године ово подручје припада Новопазарском Санџаку.  Овај крај – Вранеш ће 1912.године, највећи дио припасти Црној Гори. 

Ово подручје се кроз времена одликовало сталним ратовима, устанцима и бунама, па се зато овај крај  назива крај Ослободилаца. У задње вријеме ово подручје пропада, народ се исељава, а бјелопољска управа и држава Црне Гора не воде рачуна, тако да је 2025.године ово подручје уписало само једног ученика у први разред и то у Томашеву. Врашен заслужује бољи статус.