Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Соколи су се трудили да оживљавају традиције борби за слободу. Члан сокола М. А. Васић истакао је : „Само јаке мишице наше омладине неће помоћи у одсутном тренутку, ако није свесна дела својих предака, славе своје отаџбине и жртава које се од ње траже. Зато је треба духовно наоружати од најранијег детињства припремајући је за велика дела.” (1)  Соколи су сматрали да је косовски завет основа националне свести српског народа. Зато је Савез Сокола прославио  Видовдан 1936. слетом у Суботици. У чланку у „Соколском Гласнику” истакнуто је : „У тим тренутцима  у нама ће оживети историјски значај и пробудити се идејна моћ косовске трагедије. У нама ће тада у пуном сјају засјати наши највиши идеали : незауставни развој словенског рода и слобода народа ! “ (2)  Зато су прославили јубиларну 550-годишњицу Косовске битке 1939. слетом у Крушевцу и прославом на Косову.

Соколска жупа Крагујевац је уз учешће сокола из Нишке жупе приредила свој VI слет, који је био везан за јубиларну 550-годишњицу Косовске битке. Својим свечаностима обележили су  историјски датум Троични дан, успомену на догађаје и хероје Косовске битке. На Духове улицама Крушевца пролазиле су поворке сокола, да у братском загрљају обнове Видовдански завет и да се захвално сете прошлости и времена кнеза Лазара. Слет је одржан под покровитељством бана Моравске бановине Јанићија Красојевића и њиме је обележено пет и по векова од Косовске битке. Соколска труба довела је у Крушевац на Тројичин дан соколе и соколице Шумадије и Мораве, и делегате жупа из целе земље. Госте и соколе дочекали су као домаћини крушевачки соколи. После срдачног дочека свих група на железничкој станици соколи су пролазили кроз град уз звуке разних музика, срдачних поздрава мештана и били смештени у заједничким становима, по хотелима и приватним становима  као гости Крушевљана. Крушевац је био окићен заставама и зеленилом, а на више места били су подигнути  славолуци и истакнуте слике краља Петра II. Славље првог дана Духова је изведено у оквиру слета. У црквама „Цара Лазара“ и „Св. Ђорђа“ одржана је служба, па је литија пошла из обе цркве улицама града до споменика Косовских јунака. У поворци су учествовали сви они који нису учествовали на утакмицама сеоских чета, чланства, чланица и нараштаја, које су одржаване преко целог дана. По завршетку литије, у сали Градског поглаварства више свештеника обавило је сечење славског колача са братом Будом Павловићем, председником поглаварства и гђом Ченком и Арсом Јовановићем, домаћином славе. О значају славе зборио је брат прота Радич Јосић. Првог дана слета увече на слетишту изведена је слетска сцена „Косовске битке“ пред 15.000 сокола и грађана. Чланови и чланице соколског друштва у Крушевцу као и ученице женске учитељске школе из Крушевца, уз суделовање питомаца коњаника Артиљеријске школе из Ћуприје, приказали су у слици и речи догађај који се одиграо у Крушевцу на двору кнеза Лазара пред битку, као и наилазак Косовке девојке на Косово и смрт мајке Југовића. Све се дешавало на отвореном пољу и пред кулом кнеза Лазара, која је по чланку у „Соколском Гласнику“ била живописно и величанствено израђена. Текст за историјску слетску сцену спремио је старешина Соколске жупе Крагујевац брат Милоје Павловић, директор Учитељске школе. Други дан слета почео је пробама свих врста учесника на поподневним вежбама. Формирана је соколска поворка испред Соколане, која се налазила поред цркве и остатака куле кнеза Лазара. Поворка  је прошла улицама Крушевца до споменика Косовских јунака, око чијег сквера су се сврстали соколи са 30 друштвених и четних застава и више музика. На почасној трибини били су бан Јанићије Красојевић, ђенерал Милисав Антонијевић, управник завода Обилићево, начелник среза расинског Димитрије Протић, председник градског поглаварства брат Будимир Павловић, народни посланик за Крушевац Крста Новаковић, апотекар, браћа др. Михајло Градојевић, заменик старешине Савеза Сокола, Милоје Павловић старешина Соколске жупе Крагујевац, Рада Димитријевић, старешина жупе Ниш, инж. Војислав Пајић, III заменик савезног начелника, др. Тихомир Протић, члан управе Савеза, Стеван Николајевић, старешина друштва Крушевац, М. Митровић, члан управе жупе Београд, као и старешине војних и цивилних месних власти.  Код споменика Косовских јунака говорили су Стеван Николајевић, старешина друштва Крушевац и председник слетског одбора, Милоје Павловић старешина Соколске жупе Крагујевац и др. Михајло Градојевић, заменик старешине Савеза Сокола. После подне отворио је слет својим говором покровитељ бан  Јанићије Красојевић. Уз пригодне говоре, Милоје Павловић  и  др. Тихомир Протић предали су дарове победничким одељењима на жупским утакмицама. У свим жупским такмичењима, прелазни дар брата Вељка Лемарића жупску заставу по други пут је добио нараштај соколског друштва Чачак. Сребрни пехар прелазни дар брата др. Тихомира Протића, за кога се први пут такмичило, добила је врста чланова соколског друштва Матица – Крагујевац. После су изведене вежбе на којима су учествовале све категорије сокола, као и  ученици учитељске школе у Крагујевцу, ученице и ученици реалне гимназије у Крушевцу и војници V противавионског дивизиона из Краљева, барутански батаљон Завода Обилићево  и питомци Војнозанатлијске школе Завода Обилићево. Извођачи  су поздрављени аплаузом од десет хиљада гледалаца. У чланку у „Соколском Гласнику“ истакнуто је да су срце гледалаца освојили  питомци Војнозанатлијске школе Завода Обилићево  и ученице женске учитељске школе. У вече су приређене академије у Соколском и Трговачком  дому. На соколским приредбама учествовало је преко осам хиљада сокола из друштава и соколских чета жупа Крушевац и Ниш и целокупно грађанство Крушевца. Поздравни телеграм слету упутио је  краљевски намесник Раденко Станковић, као и жупе Сплит, Цетиње итд. (3) Помен краљу Петру, краљу Александру и свима палим јунацима на Кајмакчалану, који је био  нарочито свечан,  одржан је у оквиру прославе 550 годишњице Косовске битке. Помену су присуствовали изасланик краља генерал Десан Алексић, министри Алтипармарковић и Маштровић, делегати скупштине и сената, и делегат Соколског Савеза брат Брановачки, старешина жупе Скопље. Свечана служба обављена је у капели коју је подигао краљ Александар. У чланку „Почаст херојима на Кајмакчалану“ у „Соколском Гласнику“ истакнуто је да се присутно мноштво народа дуго задржало на том месту, сећајући се хероја који су пали за слободу. (4)

Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дале су Соколске жупе Скопље и Цетиње. Та прослава остала би само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили и ширим слојевима народа да учествују. Соколи из жупе Скопље, у великој поворци са музикама, дошли су с воза у станици Косово Поље, док су из жупе Цетиње стигли пешке са југа. Соколи Зетске бановине обележили су 550-годишњицу Косовске битке соколским ходочашћем на Косово и Метохију. Придружили су им се соколи из осталих жупа. Из жупе Београд било је око 60 сокола. Прослава је одржана пред спомеником који је 1928. подигло соколство. На прослави су говорили представници цркве, владе и војске, Удружења Косоваца, среза вучитрнског и Савеза Сокола. Сви говорници истицали су значај Косовске битке за развијање националне свести у народу и одали пошту палим херојима. После говора изведен је дефиле војске и сокола. У близини Муратовог турбета одржана је слава пешадијског пука „Милош Обилић”. На Косову Пољу народ се задржао дубоко у ноћ око музика, народних кола, вашарских шатора и у разгледању историских места и споменика. Увече је у Косовској Митровици одржана бакљада са ватрометом и соколском академијом. (5)  Соколско друштво Крагујевац прославило је 1940 године свечано Видовдан. После богослужења у цркви окупило се чланство у соколском дому, а затим је поворка свих соколских категорија, са старешинством на челу, поздрављена од многобројног грађанства, пошла пред споменик палим Шумадинцима. Служен је парастос, а соколи и соколице носили су велики венац од свежег цвећа. Присуствовао је официрски кор Шумадијске дивизије, представници власти и удружења, мноштво грађана и сеоског света из околине. Певао је хор женске Занатске школе, под упрвавом Карајанковића. Просветар Соколског друштва Крагујевац, свештеник Милан Сретеновић, одржао је беседу. Подвукао је значење Косова за наш народни отпор и за Европу, која је много дуговала нашем народу. Тога се треба сетити  и тадашњим тешким временима и веровати у победу добра и над злим, вративши се култу Косова и храбрости Обилића. Музика Соколског друштва Крагујевац-Матица, свирала је посмртни марш. После подне је било приређено дечје соколско посело, а увече техничко-просветна академија, на којој је позоришни одсек Друштва Матица приказао ратну епизоду „Српске душе“. Посета је била толика, да велика сала није могла да прими све присутне. (6)

  Соколи су се трудили да оживљавају традиције ранијих борби за слободу. Сматрали су  да је косовски завет основа националне свести српског народа. Зато су прославили јубиларну 550-годишњицу Косовске битке 1939 године слетом Соколске жупе Крагујевац  у Крушевцу и прославом на Косову. Прославили су Видовдан 1940 године у Крагујевцу.

Напомене :

1. Милош А. Васић, „Соколска позоришта у Чехословачкој”, „Око соколово“, Београд, 1938, бр. 6, стр. 150, 151;  
2. „Наш овогодишњи Видовдан”, „Соколски Гласник”, Београд, 26 јуна 1936, бр. 26, стр. 1;
3. „Соколска манифестација у Крушевцу у оквиру Косовске епопеје”, „Соколски Гласник“, Београд, 2 јуна 1939, бр. 22, стр. 1;