Пише: др Петар Милатовић Острошки
Сви моји бјеху партизани, комуњаре, ознаши, удбаши, и свачији подрепаши од титоизма до грабизма.
Грабио сам све стипендије, почев од лица са полицијских потјерница до свих центара антисрпске моћи и људске немоћи.
Кад оно литијаши срушиле Онога, брже боље се скуписмо из бјелосвјетске помрчине, све мој до мога, помоћу писаних молби убацисмо се као министри, а кад дође стани пани пресалдумисмо се и постасмо “Срби”, одани властитој поданичкој грби, да бисмо захваљујући српској наивности и глупости постали алфа и омега у држави, један као предсједник државе у сред државне страве, а други као премијер.
Дођосмо на власт српским гласовима, а Србима се одужисмо савијеном руком у лакту и „резолуцијом“ по мјери шуцкора у аустроугарским униформама у Првом свјетском рату 1914. године, хитлеровске Ханџар дивизије и усташког цвијећа у Другом свјетском рату 1941. године, и Црне католичке интернационале, великоњемачког Четвртог Рајха и масонске лихварске олигархије са мултинационалним компанијама, односно Дракулама у Заводу за атрансфузију крви, у Трећем Балканском рату 1991. године.
Шта ће даље бити тек ћете видјети.
Ми еврослинавци морамо сада да видимо шта ћемо са онима који одувијек беху на линији Светог Саве, који робијаху док је наш идол Тито био на врхунцу моћи, који емигрираше и у емиграцији посташе идоли Срба у исељеништву које је нас, убачене стипендисте и потенцијалне “лидере” одувијек гледало са подозрењем, који заузеше значајна мјеста у страним научним, просвјетним, културним и спортским институцијама, који Европу познају као властити џеп за разлику од нас еврослинаваца који Европу познајемо само на географској карти, мада се и на њој тешко сналазимо, јер умјесто да слетимо у Москву, Пекинг, или Њу Делфи, ми банемо с неба па у ребра у Брисел, Лондон или, како нам они иронично кажу, у Фашингтон, гдје нас дочекују широм раширених крвавих руку.
Управо они који цио радни вијек проведоше у Европи и тамо зарадише пензију коју сада задовољно крцкају у најцрњој Црној Гори, најнезгоднији су свједоци путешествија нас еврослинаваца, курсиста по страним универзитетима, што је пракса у виду универзитетских хобија, што је мало, или ни мало, познато у Црној Гори, јер да је познато не бих нас сматрали „експертима“ него обичним еврослинавским фолирантима којима је граматика велика проблематика, кад су за нас падежи најсуровији давежи.
Зато „Ево сад“ (Европа+Сједињене америчке државе) највећу пажњу мора да посвети да се у редове еврослинаваца не инфлитрирају они који користе марамице, што је карактеристично за староставну господу на коју ми данас гледамо исто као сви они који се држе антисрпских и антиправославних директива четвртог Конгреса Комунистичке партије Југославије у Дрездену од 3. до 15. новембра 1928. године, јер тај конгрес у Дрездену је данас за нас ново јеванђеље зла кроз „Резолуцију о привредном и политичком положају“, гдје стоји да ће се КПЈ борити за успоставу независне Хрватске, независне Црне Горе, независне Македоније и независне Словеније, док ће се мађарској мањини у Војводини дати право на отцепљење.
Ми еврослинавци као комунистичко „Свето писмо“ с посебном пажњом реализујемо и дрезденску „Резолуцију о албанском питању“ која је зацртала остварење сна Призренске лиге са Великом Албанијом на територијама: Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке, као и претварање Србије у УЖАС – ужу Србију кроз будући четрти београдски пашалук у границама од прије Првог Балканског рата 1912. године
Дакле, ми еврослинавци, који још увијек користимо рукав умјесто марамице, доведени са улица из бјелосветске помрчине, подржаћемо свакога ко не подржава Србе, пактираћемо са сваким, чак и са црним ђаволом, да се у старту сасијече свака препородитељска национална српска мисао, јер опасно је кад се српска вертикала вине према небу, а то нам потврђују све антисрпске империје које се сломише у судару са том српском вертикалом: Млетачка Република, Османско царство, Аустроугарска империја, италијански фашизам, њемачки нацизам, масонски комунизам, па да се не би о ту српску вертикалу разбио и „Нови свјетски поредак“ (копија Хитлеровог „Новог поретка“), кога они данас зову „Новим свјетским тоталитаризмом“ који је у себи сјединио: фашизам, нацизам и комунизам; доведени смо ми, понављам, са улица из бјелосветске помрчине, тачно по протоколима обогаћених пробисвијета.
На крају, чувајмо се Срба и против њих ћемо се борити са Србима, баш онако како је Мурат на Косову 1389. године савјетовао синовима Бајазиту и Јакубу.
Извор: Фејсбук
