Устав Црне Горе, усвојен 2007. године, изазвао је бројне полемике јер је српски народ у њему изгубио статус конститутивног народа, а српски језик је маргинализован. Многи историчари и правници сматрају да би праведан и историјски утемељен устав морао да одражава реалност националне структуре, језичког идентитета и историјских чињеница.

Како би изгледао нови Устав Црне Горе ако би уважавао историјска права Срба?

Српски језик као службени

Тренутни Устав Црне Горе прописује да је службени језик „црногорски“, док су српски, босански, хрватски и албански у службеној употреби.Праведна уставна одредба могла би гласити:

“Службени језик у Црној Гори је српски, а ћирилично и латинично писмо су равноправни.”

Тиме би се поштовала историјска реалност и језичка воља већине грађана.

Званична застава Црне Горе данас је црвена са златним обрубом и грбом, али историјски, црногорска застава је била српска тробојка (црвено-плаво-бијело), коју су користили и Књажевина и Краљевина Црна Гора.

Ако би нови Устав уважавао историјска права Срба, могао би прописати повратак тробојке као званичне заставе.

Ћирилица је вијековима била основно писмо Црне Горе, али данас је системски потиснута. Нови Устав би могао прописати:

“Службено писмо у Црној Гори је ћирилица, док је латиница у равноправној употреби.”

Овим би се заштитило историјско писмо и културни идентитет.

Српска православна црква (СПЦ) је кроз вијекове била темељ националног идентитета у Црној Гори. Међутим, такозвана „Црногорска православна црква“ се намеће, која није канонски призната. Нови Устав би могао да потврди историјски легитимитет СПЦ:

“Српска православна црква је традиционална црква православног народа у Црној Гори и гарантује се њена аутономија и имовина.”

Тиме би се прекинули покушаји отимања црквених светиња и наметања вјештачких црквених структура.

С обзиром на то да Срби чине значајан дио становништва, нови Устав би могао прописати механизме који гарантују њихову равноправну заступљеност у државним институцијама. На примјер, могао би садржати члан који каже:

“Заступљеност свих народа у државним институцијама треба да буде сразмјерна њиховом уделу у становништву, како би се осигурала национална равноправност.”

Ово би спријечило дискриминацију Срба при запошљавању у државним органима.

Нови Устав Црне Горе, који би уважавао историјска права Срба, омогућио би равноправност српског народа, вратио српски језик и ћирилицу као основу државног идентитета и гарантовao права Срба у институцијама. Овакaј устав не би нарушавао грађански концепт државе, већ би био заснован на историјској и демографској реалности.

Питање је – да ли је црногорска власт спремна да призна ову реалност?

извор: ин4с